Тужна слика дербија

још једном нам је понудио нашу туробну реалност. Баш смо далеко у свим сегментима од елите. Једноставно, и поред најбоље воље да се пронађу позитивни детаљи, мора се констатовати да их - није било.

Увертира није имала елементе најаве спортске приредбе. Ређале су се туче навијачких групација у многим деловима Београда. Пуне руке посла имала је полиција. Жестоки окршаји пренели су се на трибине, где су се сукобљвали међусобно навијачи и припадници жандармерије. Велики број повређних оставио је тужну слику, декор недостојан спортске светковине. Насиљу, које је производ не само набујалих навијачких емоција, никад краја. Уосталом, на мети се нашло и руководство Партизана у свечаној ложи.



Дегутантно је причати више о арсеналу пиротехнике који је био сконцентрисан на Топчидерском брду. То одавно више није начин да се искаже љубав према клубу, или задиви свет пакленим амбијентом. Сторија се понавља, решења, барем оног - законског, има, али зашто се не примењује, на то одговора нема.



Судар два наша најбоља клуба на терену донео је игру без игре. Много грешака, млак ритам, скромно фудбалско умеће без много узбуђења. Нервоза је била присутна на све стране, нису одскочили ни странци, ни неки нови клинци које српски фудбал треба да лансира. Два случајна гола, били су слаба  утеха за истинске љубитеље фудбала.



Бесмислено је у “трећем полувемену” слушати алиби приче свих актера који су дерби требали да подигну на ниво култне представе. На испиту су пали сви, навијачи, играчи, органи задужени за безбедност утакмице високог ризика. Насликао је дерби актуелни, не само фудбалски тренутак у којем се налазимо.



Зоран Рангелов