Тројке на терену, три дипломе на факултету
посвећеност и доста времена. Ипак, Новосађанин Стефан Стојачић успео је да заврши прво економски, затим и правни факултет и да игра кошарку на врхунском нивоу.
Потом је направио паузу дужу од две године у лоптању под обручима, а за то време је уписао и успешно приводи крају студије на Факултету техничких наука у Новом Саду, где се озбиљно бави мехатроником, или роботиком како је уобичајни израз на овим просторима. Такав потез многе је изненадио, с обзиром да је Стефан иза себе имао завидну кошаркашку каријеру. Школовао се у млађим категоријама Партизана, потом наступао за Мега Визуру, Црвену звезду, Раднички из Крагујевца и Војводину Србијагас.
У млађим репрезентативним категоријама харао је са момцима из своје генерације, освојивши две златне медаље на европским првенствима 2007. и 2008. и прво светско злато за независну Србију 2007. године на СП у Новом Саду. Са висином од 194 центиметра, одличним физичким предиспозицијама и врло добрим шутем, појавио се и на драфту НБА лиге 2011. године, али није изабран. Када су пред њим биле зреле играчке године, са два завршена факултета, оставио је кошарку и одлучио да постане инжењер.
-Иако сам завршио економски и правни факултет, увек су ме више привлачиле техничке науке, па сам одлучио да упишем електротехнички – каже Стефан Стојачић. - Последњи клуб пре паузе био је Војводина Србијагас, у једном моменту сам преломио да оставим кошарку и посветим се роботици. Никада се због тога нисам покајао, напротив. Студије ми одлично иду, у јуну ћу завршити факултет. Одувек ми је жеља била да радим инжењерски посао и полако је остварујем.
Са просеком 9,92, Стефан се нада да ће остати да ради као асистент на ФТН-у, на предмету индустријска роботика. Аутоматизација процеса рада, како гласи стручни израз за промену робота у индистрији, у Србији је, нажалост, на ниском нивоу, као и сама индустрија. Научно – истраживачког рада у овој области има, има и резултата, али да би процес неке производње био потпуно или у великој мери аутоматизован, прилично је скупо и за многе привредне субјекте недостижно.
Ипак, ствари се у овом правцу крећу набоље, а да би се ухватио корак са савременим индустријски светом, неопходни су млади ( и не само они) стручњаци у овој области. Стефан Стојачић је у перспективи један од њих, али се и поред тога одлучио за „реактивирање“ с лоптом. Поново је заиграо кошарку, овога пута у КК Војводина из Новог Сада. У почетку је, што је сасвим логично, осцилирао у форми, али како време пролази, из утакмице у утакмицу све више затрпава кош противника, доказујући високу класу.
-Одлучио сам се да помогнем Војводини да избори прволигашки статус. Атмсофера у екипи је одлична, добро играмо и побеђујемо. Заслужено смо на првом месту. Гледам да ускладим кошарку са школовањем и тренирам кад год ми обавезе на факултету то дозволе. Имам амбиције и на пракету и ван њега: желим у јуну да дипломирам, следеће године да завршим мастер, после тога упишем и докторске студије. Кошаркашки циљ је да са Војводином играм у првој лиги – најавио је Стојачић.
Д. Кнежић
Трећи шахиста Европе
Колико је Стефан мултуталентован, видело се одмалена. Одлично игра шах, те је под вођством познатог шаховског тренера у раду са младима Жељка Медара 1998. на првеству Европе у Темишвару освојио треће место.
Брат – кошаркаш и правник
Страхиња Стојачић је три године млађи Стефанов брат. И он је кошаркаш са факултетском дипломом. Лане је дипломираон на правном факултету и по завршетку школовања каријеру је наставио у Словачкој, где наступа за Лученец. Први је стрелац лиге по броју постигнутих кошева, а други је са просеком од 21 поен по утакмици.