Трећа узастопна титула за Србију

Србија – Црна Гора 10:8 (1:3, 2:1, 3:2, 4:2)

БЕОГРАД: Арена, гледалаца: 16.000, судије: Маргета (Словенија) и Ставридис (Грчка). Играч више: Србија 10 (3), Црна Гора 10 (4). Два играча више: Србија 2 (1), Црна Гора 1 (1).



СРБИЈА: Г. Пијетловић (3 одбране), Мандић 1, Гоцић, Ранђеловић, Ћук 2, Д. Пијетловић 1, Никић, Алексић 2, Јакшић 1, Филиповић 1, Прлаиновић 2, С. Митровић, Б. Митровић (6 одбрана).



ЦРНА ГОРА: Лазовић, Др. Бргуљан, Пасковић, Петровић, Да. Бргуљан 2, Радовић 2, М. Јановић, Н. Јановић 2, Ивовић 1, Мишић, Вукчевић 1, Јокић, Шћепановић (6 одбрана).



Србија је ношена громогласним навијањем преко 16.000 навијача у Арени успела да оствари оно што никоме у новијој ватерполо историји није успело. Освојила је трећи пут за редом титулу првака Европе. Изабраници Дејана Савића су у веома драматичној утакмици у финалу савладали великог ривала репрезентацију Црне Горе са 10:8. Као што је било и до сада и ову утакмицу између два ривала који су некада били део једне државе одлучила је једна или две лопте. Три четвртине водила се егал борба у базену, Црногорци су водили, а Срби јурили резултта. Обе екипе играле су одлично у одбрани, али наше момке није дуго хтео шут. Изгледа да је већа жеља и физичка спрема одлучила, Србија је коначно у четвртом периоду повела и успела да сломи отпор веома борбеног ривала.



Црногорци су боље отворили утакмицу, Срби су кренули у грчу, с притиском фаворита, што су изабраници Владимира Гојковића искористили и погоцима Николе Вукчевића и Александра Ивовића повели са 2:0. Дуго је требало „делфинима“ да постигну први гол, а стрелац је средином првог дела био Милан Алексић уз овације препуне Арене. Али, убрзо је стигао још један погодак Црногораца преко Николе Јановића с играчем више. Наши момци су одлично играли у одбрани, али је „шкрипало“ у нападу, а истакао се голман Црне Горе Милош Шћепановић зауставивши неколико шутева. Одбрана Бранислава Митровића на минут пре краја првог дела као  да је дала потребно самопоуздање нашем тиму. У другој деоници много сигурнија игра Србије реултирала је изједначењем већ на самом почетку.



Прво је Андрија Прлаиновић савладао Шћепановића, а онда и Милош Ћук из ситуације с два играча више. Имали су прилику наши играчи затим и да први пут поведу на утакмици, али Стефан Митровић је погодио сатативу, а Филиповић пречку, уз још неколико промашаја. С друге стране сигурна је на голу био Митровић, онада су Црногорци на минут ипо пре одласка на велики одмор погодили с два играча више, а стрелац је био Александар Радовић. Исти играч имао је прилику и да Црногорце одведе на „плус два“, али је срећом статива зауставила његов шут.



И у наставку играло се гол за гол, чврсте одбране на обе стране и сигурни голмани Митровић и Шћепановић. Србија је почетком трећег периода изједначила. После одбране Шћепановића одбијена лопта је стигла до Душана Мандића који је снажно погодио м режу. Црногорци су до краја овог периода игре водили још два пута, али су Филиповић и Прлаиновић головима с играчем више држали Србију у егалу.



А онда у последњој деоници наши ватерполисти су се разиграли. Ношени фанатстичним бодрењем са трибина успели су да поведу голом Милоша Ћука, на 8:6 повисио је фантастичним поготком центар Душко Пијетловић, а на „плус три“ Србију је одвео најмлађи Никола Јакшић с играчем више. Али, нису се предавали борбени Црногорци успели су да преко Александра Радовића и Николе Јановића приђу на гол заостатка. А онда је уследила драматична завршница. У последњем минуту прво је одлично реаговао Гојко Пијетловић испред нашег гола, који је ушао у последњој четвртини, па је Милан Алексић из контре погодио за коначних 10:8 и победу вредну златне медаље.



Гордана Маленовић

ВАТЕРПОЛИСТИ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ОДУШЕВЉЕНИ АТМОСФЕРОМ

Притисак спутао „орлове” на почетку

Андрија Прлаиновић је проглашен за најбољег играча првенства. Он је рекао да је била тешка борба у финалу.

- У финалу смо имали невероватан притисак. Још од победе над Хрватском постојао је тај притисак у јавности, од којег нисмо могли да се одбранимо. Били смо нервозни од почетка, бирали смо лоша решења у нападу поготово с играчем више. Али, нисмо стајали ни у јендом тренутку, играли смо од почетка до краја у јаком ритму, пливали контре, били бољи ривал и то нас је на крају довело до победе. Свака част Црној Гори показали су много у финалу, одиграли су велику утакмицу, али мислим да смо ми за нијансу били бољи, највише због тога што смо физички били доминантнији и  и на тај начин смо их сломили у четвртој четвртини – истакао је Пралиновић.



Душко Пијетловић је рекао да је екипа дала и више од сто посто.

- У једном тренутку сам се уплашио да можемо и да изгубимо. Али, не знам како човек може да изгуби пред овако дивном публиком. Наш највећи проблем од старта је био притисак који смо имали, рука није била мирна, имали смо доста промашених прилика, што није наша карактеристика. Пресрећан сам ово се једном доживљава у животу, да се Европско првенство освоји код куће пред оваквом публиком. Црногорци су, такође, одиграли одлично и да су и они победили не би било незаслужено – рекао је Пијетловић.



Центар Слободан Никић најтрофејнији је наш играч, а у Београду се окитио 28. медаљом.

- Пресрећни смо и задовољни, били смо стиснути мало на почетку утакмице, јер смо читали чланке да се организује дочек. Сва срећа освојили смо злато, били најбољи на турниру, одиграли најбољи ватерполо и пред овом дивном публиком лепо прославили. Сада је на ватерполо организацији да размисле како ватреполо може да се игра и пред више од 15.000 људи и надам се да ћемо и у будућности играти финалне утакмице пред оволико људи – рекао је Никић.

Сава Ранђеловић је истакао да је утакмица била изванредна, као и атмосфера.



- Изванредна утакмица, још се емоције нису слегле. Хтео бих пре свега да честитам својој и црногорској екипи и да се захвалим публици што је дошла у оволиком броју да нас подржи. Била је невероватна атмосфера, ово у животу нисам видео, а камо ли играо и памтићу ово до краја живота – рекао је Ранђеловић.



Млађан Јановић је рекао да су се у финале пласирале две најбоље репрезентације.

- Србија је заслужено славила  пред оваквом публиком и на овако добро организованом првенству. Али, морам да кажем да је суђење према нама било лоше, нарочито у четвртфиналу са Италијанима, али тиме не желим да ставим никакву мрљу на успех Србије. Водили смо до треће четвртине, а онда нам је понестало снаге, знали смо да ће бити тешка утакмица, али са овако вођеном екипом и оваквим навијачима све да они нису освојили било би велико изненађење – рекао је Јановић.

БЕОГРАЂАНИ ИСПРЕД СТАРОГ ДВОРА ДОЧЕКАЛИ ШАМПИОНЕ

Ватерполисти славили са навијачима

Испред Скупштине града Београда јуче одмах после финалног меча организован је свечани дочек за ватерполисте Србије који су постали европски шампиони. Више хиљада грађана огнутих српским тробојкама поздравило је златне спортисте. Навијачи су поздравили златне ватерполисте узвикујући: „Шампиони!”. Играчи и окупљени заједно су запевали песму групе „Неозбиљни песимисти”, а  Дечији хор „Колибри” отпевао је химну „Боже правде”.



Након што су сви играчи изашли на балкон, капитен Живко Гоцић изнео је шампионски пехар и репрезентативци су заједно са окупљеним грађанима почели да скандирају капитену.



- Поносан сам на саиграче и ову репрезентацију. Надам се да ћемо тако наставити. Можда нисмо играли најбоље што можемо, али смо заслужено победили - поручио је Слободан Никић и захвалио се навијачима. -Ово је најлепша медаља због ових људи овде. Хвала саиграчима, стручном штабу и свима који су нас бодрили. Ово је невероватно, погледајте ове људе”, у даху је говорио млади Душан Мандић. Упитан да ли сада „делфини” нападају златну олимпијску медаљу, Мандић је као из топа одговорио: „Ми нападамо све”.



Г. М.