Сведоци: Судијски посао повезан с грешкама

По измењеној оптужници, услед обуставе поступка против Ратка Буторовића који је преминуо 8. јуна 2013. године, окривљени Милан Чабрић, комесар ФК „Војводине” за безбедност, по претходном договору с бившим председником Управног одбора новосадског клуба Ратком Буторовићем, обећао је поклон фудбалским судијама на поменутом мечу који се одигравао код екипе у Лучанима наредног дана, 12. децембра 2007. године, Михаилу Јекнићу и Бориславу Кашанском да би судили у корист ФК „Војводина”.

Наводно, у томе је помогао Горан Ковачић, тако што је окривљеном Милану Чабрићу дао бројеве телефона оптужених Јекнића и Кашанског, при томе знајући да су му телефонски бројеви потребни ради подмићивања фудбалских судија. На поменутој утакмици, Михаило Јекнић као главни судија, пропустио је да у 72. минуту досуди казнени ударац за ФК „Младост”, не извршавајући тиме службену радњу коју је морао извршити, те је на тај начин утицао на исход утакмице која је завршена резултатом 1 : 0, односно победом новосадског клуба.

У оптужном акту додаје се да су у наредном периоду Михаило Јекнић  и Борислав Кашански у више наврата контактирали телефоном с Миланом Чабрићем ради примања обећаног поклона, па је Јекнић 29. јануара 2008. године дошао у кућу сада покојног Ратка Буторовића, који му је предао раније обећаних 3.000 евра.

До предаје обећаног новца Бориславу Кашанском договорене за 30. јануар 2008. године није дошло јер су окривљени лишени слободе, додаје се у оптужници. Због тога, Милан Чабрић терети се за кривично дело давања мита, Михаило Јекнић и Борислав Кашански за примање мита и Горан Ковачић за давање мита у помагању.

Сведок Ђорђе Ж. из Петроварадина, који је у то време био један од чланова Судијске комисије Фудбалског савеза Србије, јуче је изјавио да је био задужен за одређивање судија и да је сматрано да та утакмица „има одређену тежину”. 

– Одређена је тројка која има висок рејтинг да дели правду. Судије које су се доказале у свом послу одређене су за тај меч – казао је Ђорђе Ж. – Дошло је до једне грешке, по мени: Јекнић је донео одлуку која није у складу с правилима игре, на шта су одреаговали посматрач и специјални посматрач (који присуствује по процени само на одређеним утакмицама) па је судија, превасходно на основу тих извештаја, добио негативну оцену. Иначе, таква судијска грешка је врло честа и на светским утакмицама и може бити плод судијског уверења.

Зоран П. из Београда, такође један од тадашњих чланова Судијске комисије ФСС-а, коју чине бивше судије, казао је да је свако од њих у дељењу правде на терену грешио.

– Судијски посао је повезан с грешкама – рекао је сведок Зоран П. – Оцене су се у пракси доносиле на основу извештаја посматрача и специјалних посматрача јер је, бар у то време, снимак само једне ТВ камере слабо могао помоћи у анализи меча.

Тај једини снимак би боље пропратио сахране, парастосе и свадбе него што би послужио за анализу спорних случајева на мечу.

Могуће је да је била спортска грешка и мислим да је због ње судија паузирао два или четири кола, колико се сећам. Често је, након што изгуби утакмицу, екипа незадовољна исходом, за који сматра да је пропуст, те долази до негативног писања штампе.

Председник већа судија Мирољуб Новићевић, коме је тај предмет додељен претпрошле године, заказао је наредно рочиште за 8. март, када је, по свему судећи, планирано изношење завршних речи.

М. Вујачић