Срби и Хрвати у Вуковару играли фудбал за болесног младића

који је оболео од акутне леукемије, а играо је за оба клуба.

Вуковарци су на овај начин показали да њихов град може да пошаље сасвим другачију слику од оних на које су навикли, о разбијеним двојезичним таблама, међунационалним напетостима и страначким препуцавањима.

"Утакмица је организована како бисмо помогли Василију и његовој породици. С његовим оцем, који је Србин по националности, годинама сам радио и ова утакмица само је један од резултата тога пријатељства. Желимо помоћи колико можемо томе младићу који је играо за оба клуба", рекао је иницијатор утакмице Давор Томић, иначе учесник у рату, за Вечерњи лист.

Два велика градска спортска ривала, чије су утакмице увек значиле нешто више, још једном су одмерила снаге, при чему није био важан резултат.

Славко Бакета, водитељ Ногометне школе Мали Вуковарац, која делује при ХНК Вуковар ''91, рекао је да је циљ утакмице био да се покаже да Васо није сам, те да се живот мора живети, и то без подела.

"У нашем клубу није важно ко је које националности. Сваки наш члан је пре свега наш играч без обзира ради ли се о Хрвату, Србину... Уосталом, током година имали смо више играча српске националности, а неки су били и капитени", рекао је Бакета.

Један од тих је и Данијел Спасић, који је пре неколико година био капетан ХНК Вуковар ''91, а данас је капитен Вутекс Слоге.

"Овде смо да помогнемо Васи, а ово је најмање што можемо учинити. Вуковар треба да се уједини, и то не само у оваквим случајевима него и иначе у животу. Није важно ко је што, прошлост је нешто што се догодило, али ми живимо данас за будућност. Треба да се држимо заједно како би овај град опстао", рекао је Спасић.

Заменик градоначелника Вуковара Маријан Павличек истакао је да је утакмица знак да Вуковар живи нормално, упркос низу специфичности, те да има много сличних позитивних примера.

(Танјуг)