Савић: Не бих да нам се догоди исто што и Новаку

Током тог циклуса на 10 такмичења репрезентација је освојила девет златних медаља.Низ какав није забележен на светској спортској сцени, не само у ватерполу. У овом тренутку Србија је олимпијски првак, светски и европски шампион, власник трофеја намењених победнику Светске лиге и Светског купа.

У понедељак ће се репрезентација први пут окупити у Београду после Рија. Разлог је утакмица против Румуније која ће се дан касније играти у Крагујевцу у оквиру првог кола Светске лиге. На тај начин почиње нови олимпијски циклус.- Да, али то је осмогодишњи циклус. Играчи, освајачи злата у Рију, нису били у четворогодишњем већ у оном који је започео 2008. после Олимпијских игара у Пекингу. У овом тренутку морамо да водио рачуна о прављењу састава за Игре у Токију и да размишљамо на дуге стазе и створимо костур тима за Игре 2024. године - рекао је селектор Дејан  Савић.



Он је поново апеловао да успех ове генерације није резултат дугорочног улагања.- И поред тога што је освојила све што је могло да се освоји постоји проблем схватања читаве ситуације од стране јавности и широког дела публике. Мора да се схвати да су ови момци показали резултатима и да је немогуће могуће, али мора и да се прихвати реалност да је одржавање континуитета злата немогуће и да је због будућности српског ватерпола потребно да паднемо на земљу, да не кажем да дотакнемо дно.

И порази су део система резултата и остваривања крајњих циљева.Потребно је да ми као организација, односно ја као селектор навикнемо јавност да после изузетних резултата мора доћи до пада и због смене генерације и другачијег приступа следећим такмичењима а све то,стално понављам, да би на крају када се подвуче црта били задовољни. А стремимо медаљи у Токију и злату 2024.



Током веома успешног циклуса многи млади играчи промовисани су у репрезентативце.- Дефинитивно је урађен огроман посао у последње три године. При томе не мислим на резултате већ и на стварање тима. Имамо изванредне замене за играче који због биолошког сата или неспремности не могу или неће моћи да играју за репрезентацију. Све те замене ће бити рађене без потреса, у ходу, плански. Уосталом, стално сам истицао да су играчи са ширег списка такође репрезентативци и да су у сваком моменту спремни да се уклопе у одавно постављен систем.



Проблем остаје исти – мала покривеност у медијима и очајна ситуација у клупском ватерполу.- Као да смо због великих успеха на неки начин кажњени па немамо адекватан третман у медијима, код спонзора и дела јавности и то је потпуно неадекватно и несразмерно оствареним резултатима. Поновићу да имамо огромну подршку државе и да из буyета ВШ може да ми обезбеди сасвим довољно за припреме и такмичења. И у ВСС то чине. Али клупска мапа је катастрофална. Питање је да ли ће резултати репрезентације моћи да прате одрживост клубова.

У разговорима за медије после Игара сам рекао да имам осећај да ће цена олимпијског злата бити папрена за клубове. Морам да се сетим и чињенице да смо после отцепљења од Црне Горе поред невероватних репрезентативних успеха имали и одличне резултате екипа, првака Еврпе Партизана 2011, Звезде 2013, победника Европа купа Радничког 2013 и 2014 када је био финалиста Лиге шампиона. Имали смо јачу лигу од италијанске, неприкосновене 30 година. На жалост, наши клубови нису успели да опстану на том нивоу. Ни приближном.



Некадашњи ватерполиста и један од рекордера националног тима види праве примере у другим спортовима.- Дивим се одбојкашком и кошаркашком савезу. Посебно су кошаркаши направили врхунске резултате, имали одличног предсдедника који је , када је одлазио, оставио позитивно стање. Али ту имамо женску репрезентацију која је првак Европе, бронзана са Игара а да прва лига за девојке у Србији уопште не постоји. Бојим се да би то нама могло да се догоди.



Много прашине подигла је изјава Андрије Прлаиновића који је рекао да не резултати репрезентације нису резултат системског улагања.- Рекао сам одмах и поновићу да нису добро пренете и схваћене, подигле су прашину, а да се нико није удубио у срж проблема. А он се састоји у томе да држава помаже савезе, али се клубови у свим спортовима гасе. Нисам никада критиковао нити улазио у полемику. Само износим чињенице како стоје ствари. Резултат у Рију је највећи у историји српског спорта. Али не смемо да се уљуљкујемо.

Морамо да поведемо рачуна о развоју младих и посебно оних спортова који су освојили медаље. Категоризација спортова од државног значаја и улагања исте по моделу Мађарске би променила ситуацију. Апсолутно сам свестан капацитета Мађара, посебно кроз ЕУ и буyет, али сам и убеђен да би са далеко мање улагања могли да постигнемо идентичан ако не и већи ниво српског спорта.



Проблем када освојиш све свакако је мотив, али Савић не сумња да ће његови играчи пронаћи нови.- Сигуран сам да ће моћи. Они су шампиони, али и велики људи који су остварили све своје спортске и животне снове. Ипак, мотиви неће изостати. Ту је и моја улога на припремама велика и не бежим од ње.Циљ је јасан – пласман на следеће Олимпијске игре у Токију и борба за медаљу.



- Наш циклус је, поновићу, осам година. Некоме је то можда далеко, нама је већ сутра. И тако треба сви да се поставимо, не само ми у ватерполу. Резултат из Рија, ма колико сјајан био, за нас је само лепа прошлост. Ми смо почели циклус, али на жалост на погрешан начин. Већ смо изгубили четири спонзора и са податком да немамо праву подршку и третман у јавности могу да закључим да смо олимпијски прваци на ветрометини. Тражим разумевање и право на наду да ће сутра бити боље како не би у овај циклус ушли на начин како је то било после Лондона 2012.



На крају, забринуо се да се ватерполо репрезентацији неће догодити иста судбина као Новаку Ђоковићу, за чију слабију форму јавност нема разумевања.

- Хендикепирани смо, никад лошије првенство већ касни са почетком због разних проблема. Велики број репрезентативаца је у иностранству што мени отежава почетак рада. Имамо циљеве. Они су јасни. Светска лига ће бити припрема за Светско првенство у Будимпешти. Тај шампионат видимо као један степеник ка Токију. Немамо никакав императив нити хоћемо да тражимо неки алиби. Реално говорећи морамо да будемо спремни на пад који неће бити лак, али који је, понављам, саставни део припрема, део система за крајњи циљ.



Ако крећемо од нуле као сада, морамо да научимо да губимо. Не смем ни да изговорим реченицу да због остваривања онога што желимо репрезентација мора да научи да губи а са њом и комплетна јавност. Не бих волео да нам се догоди оно што се сада догађа са Ђоковићем. Годинама неприкосновен, сада је други и јавност то не прихвата. Све је то спорт и зато кажем и пораз може да буде позитиван и у смислу крајњег циља - закључио је Савић.