Сара Крњић: Време је за нови искорак

је три године наступала за Печуј, а последњих пет у Шопрону, са којим је освајала шампионске титуле и трофеје у купу. Ипак, двадесетпетогодишња кошар­кашица је преломила да је време за нови иксорак у каријери. - Да, дефинитивно сам преломила и следеће сезоне нећу играти у мађарској лиги – каже Крњићева. - Желим да напредујем као играч, а проценила сам да сам у Мађарској достигла неки максимум после ког не могу да идем напред. За сада новог клуба нема на видику, али стрпљиво га чекам.

Када су јаче лиге у питању, јасно је да наш 193 центиметра високи репрезентативни  центар  очекује евентуални позив из Русије, Турске или Француске, јер у поменутим земљама игра се најбоља женска кошарка у Европи. Тренутно се Сара одмара у Новом Саду након напорног и успешног наступа на Олимпијади у Рио де Жанеиру, јер мало ко је очекивао да ће се наше репрезентативке вратити кући с медаљом.

- Било је лепо, на моменте нестварно у Рију. Пролазити сваки дан поред највећих звезда светског спорта и проводити време са њима је посебан доживљај. Биле смо реалне и нисмо очекивали медаљу, а примарни циљ био нам је да прођемо групу, која је била изузетно јака (САД, Канада, Шпанија, Кина, Сенегал). Изгубиле смо прве три утакмице, мада смо Шпанију и Канаду могле да добијемо... Нема везе, овако је слађе – кроз смех каже Сара. 

Уследио је, испоставиће се, кључни меч у четвртфиналу када је побеђена изузетно јака селекција Аустралије, после Американки најквалитетнији тим на ОИ, пораз од Шпаније и борба за бронзу са Францускињама. У првом делу утакмице је запињало, али...

- На полувремену је у свлачионицу ушла Марина Маљковић и повисила је глас... Најблаже речено! Ми смо се сабрале и схватиле да је улог огроман, олимпијска медаља. Помислиле смо како би нам било да се вратимо кући  без медаље, која нам је на дохват руке. Тада је све кренуло како треба – задовољна је Сара Крњић.

Д. Кнежић