Рукомету требају драстичне промене
Факултет за спорт и туризам ТИМС из Новог Сада у орбиту је лансирао још једног доктора наука, са ужом специјалношћу из области рукомета.
Докторску дисертацију на тему „Утицај миогених способности и нивоа технике на дужину једноручног бацања лопти различитих тежина младих рукометаша”, успешно је одбранио Драган Кубуровић, пред комисијом коју су чинили доктори наука, професори Зоран Милошевић, Милан Нешић и ментор Душан Перић. Имајући у виду да Кубуровић није рукометаш по вокацији, успешно је повезао утицај снаге и технике у рукомету. Највећа драгоценост његове дисертације је та што је примењива у практичном раду и може да буде од помоћи тренерима, како оним који тек улазе у тајне струке, тако и врхунским.
Научни и истраживачки опус у раду с младим рукометашима започели сте још у магистарском раду?
- Много су ми помогла тестирања и рад у рукометним камповима, како бих формирао став и мишљење када су у питању магистарски студији и докторске дисертације - рекао је генерални секретар Спортског савеза општине Бачка Паланка Драган Кубуровић.
У досадашњем раду сте са ЖРК Нопал стигли до европског такмичења, а сада се од вас очекује да допринесете оздрављењу рукомета?
- На радост или на жалост, нисам тренутно ангажован у рукомету, а неће ме бити ни убудуће. Само драстичне промене у структури руковођења српским рукометом можда би нас вратиле у то време, коме сам посветио последњу чевртину века стручног рада. Ни пре докторске дисертације готово нико у рукомету није знао да цени мој рад, ангажовање и резултате. Зашто би то сада било другачије, када имамо много надристручњака, надрируководилаца и надрифункционера. Управо они су овај предивни и некада трофејни спорт довели до најниже гране, а упућенији су склони да кажу и до - дна.
Које је мерило за успешност у рукомету?
- Успешност се не мери само бројем освојених трофеја, постигнутих голова, него и бољим међуљудским односима, сарадњом, међусобном помоћи... Сада је јасно да у рукомету немамо више шта да меримо.
Где видите проблеме?
- У организованости и руковођењу. Није довољно имати само добре играче. Да је често омаловажавана тренерска струка до сада добро радила, показују играчи ангажовани у иностраним клубовима у резултатски успешнијим земљама од наше. Да тренери не раде добро, не би постојало ни интересовање за наше играче. Лоши резултати, пре свега они репрезентативни, последица су неквалитетне организације и руковођења.
Има ли наде?
- Биће, само ако већина од садашњих људи из рукометне власти оду из овог спорта. Има много правих, искрених и часних рукометних посленика, који нису конфликтне особе, а жељни су да помогну. Али, да не гледају неке од оних који су сада тренутно ту - категоричан је био др Драган Кубуровић.
Ј. Галић