Рио је велика шанса генерације

 за национални грб, Огњеновићевој фали медаља са оне највеће смотре – Олимпијских игара и у Рио де Жанеиру имаће шансу да дође до ње из свог трећег покушаја и биће предводник екипе, заједно с још неколико искуснијих, али и млађих играчица.

О Мајиним играчким квалитетима не треба пуно трошити речи јер скоро да нема индивидуалног признања, како нашег, тако и у европским и светским оквирима, које нема у својој колекцији. Упркос томе, и даље налази мотив и жељу да се изнова доказује на пољу девет пута девет метара.



Ово вас питамо скоро сваке године, одакле у вама и даље жеље и мотива за нова доказивања?



- И даље се осећам младом – кроз смех почиње разговор за “Дневник” 31-годишња Зрењанинка. – Када се осврнем, стварно је много времена прошло, ето неких 11 или 12 година, али и даље је мотив ту. Имам доста освојених медаља, читава моја генерација, али ми фали олимпијска и то је нешто што ме и даље покреће, заправо све нас. Не пролази ме глад за доказивањем, на страну неоспорни патриотизам и све, али стварно је посебна част наступати за своју земљу. Прошле године сам рекла да би медаља из Рија била сјајан начин за опроштај од националног дреса, али постоји још изазова, тако да не смем више то да понављам. Када будем осетила да не могу, да ми је све пренапорно, тада ће бити крај.



Играћете трећи пут узастопно на Олимпијским играма. Како коментаришете групу у којој смо са САД, Кином, Италијом, Холандијом и Порториком?



- Када сам видела састав група, аутоматски сам питала “Како нисмо упали у ову другу”. Група је изузетно јака и мислим да је друга нешто слабија, али шта је ту је. Играћемо с Американкама, Кинескињама и Италијанкама и оне су нам највећи такмаци за пролаз у четвртфинале, али нас свакако то неће задовољити. У сваком случају, на Играма нема слабих ривала и мора да се буде најбољи, ако се жели успех. Нисмо се прославиле ни у Пекингу ни у Лондону, али имамо зацртане циљеве и заиста мислим да ова генерација може пуно, чак може да се каже да смо то и заслужиле.



Овог лета вас као својеврсна предигра за ОИ очекује наступ у Гран прију. Колико ћете обраћати пажњу на то такмичење?



- Минулих година је то знао да буде двосекли мач, играли смо много утакмица током сезоне, а онда нас је стизао умор у завршницама битних такмичења. Играње Гран прија ће бити одлична припрема за Олимпијске игре, а играћемо с Русијом и Бразилом и иако нисмо с њима у групи у Рију, моћи ћемо да видимо где смо у том тренутку. Мало ће бити репрезентација које ће наступати у најјачим саставима, тако ће вероватно бити и с нама, али путовања су заиста дуга и напорна па ће и млађе играчице добијати више шанси.



Списак играча нам је такав да можемо да направимо две веома добре репрезентације. Колико млађе играчице добро дођу у тешким припремама?



- Екипа је одлична, а имамо толико квалитетних играчица да можемо да направимо две веома добре репрезентације и селектор Терзић је сигурно на слатким мукама. Тако је сада, ми нешто старије смо поштеђене ране фазе припрема, пропустићемо први викенд Гран прија, а онда ћемо се укључити од Макаоа и тада крећу припреме пуном паром. Један део репрезентације иде у Монтре на турнир и веома је добро да и млађе осете шта значи играти на тако престижном турниру. Младе девојке су веома добре, наше млађе категорије су увек на врху у Европи и зато треба све те девојке убацивати у ватру, као што су некада и моју генерацију. Оне су будућност, уче од нас старијих, али нас и поштују и све је као некада када сам почела да играм за национални тим и када су ту биле Весна Читаковић и њена генерација. Спој је младости и искуства и сви смо ту због истог циља, а то је веома пожељно и корисно.



Сезону сте провели у италијанској Пјаћенци, како сте задовољни овом клупском годином?



- Када сам одлазила у Италијум, била сам мало скептична и питала се да ли је то она иста Италија коју памтим из шпериода када сам већ играла тамо. Испоставило се да је тамо 12 пођеднаких тимова, да су припреме веома јаке, да се сваком мечу приступа веома озбиљно и зато сам веома задовољна. Играла сам с Пјаћенцом оба финала у Италији, додуше оба пута смо поражене, али је и от велики успех када се све узме у обзир, а када се томе дода и наступ у Топ 6 фази Лиге шампиона, што је био највећи успех клуба у историји, морам да будем задовољна – рекла је Огњеновићева.



Марко Ристић

 

Екипа у Београду



У Београду је у тренажном процесу остатак репрезентације, махом искусније играчице, Маја Огњеновић, Бојана Живковић, Тијана Бошковић, Јована Бракочевић Канцијан, Јелена Николић, Бранкица Михајловић, Тијана Мелешевић, Љиљана Ранковић, Милена Рашић, Стефана Вељковић, Јована Стевановић, Јована Коцић и Теодора Пушић, а остаје да се види која ће ићи на који турнир Гран прија и о томе ће одлучивати селектор Зоран Терзић.

Маја Огњеновић, покретачка снага репрезентације Србије