Париска чаролија за сва времена

 оно се показало у свој својој раскоши на париском небу. Случајност? Можда, али симболика је убитачнија и сликовитија од милион речи.

Године 2011, када му нико ништа није могао, Фоњини се предао, а Ђоковић за четири дана паузе изгубио ритам и изгубио од Федерера. Године 2012. киша је прекинула Новака док се будио и држао Надала на конопцима. Године 2013. догодила се проклета мрежа, био је близу, никада ближи. Године 2014. почео је по плану, али није издржао – повраћање између сетова и поново моћни Рафа. Године 2015, мислили смо да то мора бити то. Није било, Вавринка је одиграо меч живота.



- Оно што је невероватно јесте што он даје 190 одсто себе свакога дана - рекао нам је Гуга Куертен после меча са Вавринком.

И заиста, многи би клонули духом и не би их се за то могло кривити. Новак Ђоковић није клонуо, радио је још преданије, још сврховитије. Године 2016. дочекао је победу и дочекао је да га огреје и сунце Париза. Спортиста који успе да савлада толики притисак и да после бројних пораза коначно тријумфује заслужује само једно – дивљење.



Дан нешто топлији него претходни, Новак на терену број три – нема комуникације, само му Вајда и Бекер повремено нешто сугеришу, тензију ножем можеш да сечеш. Шта сам помислио? Одлично. Прошле године пред финале деловао ми је опуштено на тренингу, па знамо како се завршило.

Али енергија је сада била другачија, Срби су похрлили из свих крајева света да буду део историје и да помогну да се она оствари – тип са шајкачом и заставом на којој су били Ђоковић и Тесла, муж и жена из Диселдорфа платили су по 500 евра за карту, неки мало мање, неки мало више. Запуцало се чак и из Сиднеја.



- У Париз никада не могу да дођем јер ми је овај период тежак због посла, али рекао сам: Нека иде живот. Био сам на свим финалима осим у Паризу и сваки пут је победио кад сам био. Морам и сад - каже нам “Муња”, који пости на дан Новакових финала.

Али не само Срби, већ и странци са српским заставама – две Јапанке дали су пуни смисао шаљивом слогану -Србија до Токија, а посебно емотиван разговор имао сам са извесним Кемом.



- Из Панчева сам, сад живим у Минхену – мајка ми је Српкиња, отац Албанац -  рекао је и додао да очекује победу са 3:1 – браво.

Сва та енергија од старта се осећала на Шатријеу, никада као сада Новак није имао тако здушну и тако корисну подршку публике – тачно су знали када да га погурају. “Ноле, ми те волимо“, скандирање “Ноле, Ноле“, а и велики део неутралних стао је на Ђоковићеву страну.



И после, док је Енди држао конференцију за медије, чули су се песма, покличи, славље – чиста емоција.

- Дивна ситуација за мене, не могу да кажем неочекивано, једноставно нисам мислио да може да се догоди да толико има српских застава на финалу Ролан Гароса, то није био случај у претходним годинама. Вероватно су људи осетили да је то коначно та година и хвала им што су унапред купили карте. Пружили су ми подршку која ми је дала крила, атмосфера је била као на Дејвис купу. Они су покретали енергију на трибинама и покретали су остатак публике да навија за мене. То ми је било неопходно у мечу који је носио толико тога – рекао је после победе Новак.



А почело је стегнуто – не рачунајући први гем, Новак је био несигуран, рука му се скратила и форхенди су често завршавали у мрежи. Мареј је био сигурнији и одлично је сервирао, а Ђоковић није пробијао тамо где обично пробија и није правио превагу тамо где је обично прави.

После првог сета Новак се сабрао и, како је и рекао, играо је без грешке до вођства 5:2 у четвртом сету. Мареј је падао и никако није могао да се ослободи Ђоковићевог чврстог стиска – иначе је у мечевима врхунских играча више промена “моментума”, али Новак је сада стиснуо и није пуштао, био је у оном свом стању апсолутне концентрације којој нити једна лоптица не може да промакне.



- На 5:2 у четвртом сету нисам уопште осећао притисак, преплавила ме је радост, био сам весео и смејао сам се. То је једноставно излазило из мене. Можда сам превише лежерно ушао у последњи гем, можда сам очекивао да ће ми Енди предати, што никада не може да се деси. Пред последњи гем већ је уследила тензија, напетост: Могу ли да завршим меч?. Последњег поена се ни не сећам, поготово последњих пет-шест размена уопште, било је то вантелесно искуство које сам доживео још само једном у каријери, када смо Надал и ја у финалу Мелбурна играли скоро шест сати.То је необјашњиво за некога ко то није доживео, толико сам желео да победим и све те емоција су се сложиле – као да је мој дух напустио моје тело, био сам на аутопилоту и само сам се надао да ће Енди да погреши, што се на крају и десило – рекао је Ноле.



Новак Ђоковић успео је оно што је у историји пошло за руком једино Дону Баyу (1938) и Роду Лејверу (1962, 1969) – власник је све четири највеће титуле у тенису у истом тренутку, а постао је и тек осми играч икада који је током каријере комплетирао Грен слем.  Колико Новак има воље да са истим жаром прилази свакодневним рутинама које су га и довеле ту где јесте?



- То зависи искључиво од мене – од љубави и извора енергије због којег играм тенис. Докле год је то у мени, играћу са исто страсти. Свестан сам да једино са оволико посвећености и професионализма могу да се домогнем највећих титула и да будем број један. У супортном ће то неко други урадити. Колико ће трајати - не знам. Не могу довека да будем у овој позицији, али осећам се младим, иако можда за тенисера више нисам млад. Иако, наравно, постоје моменти у току године када је човек мање мотивисан, не осећам неки генерални умор, ни физички ни психички. Уживам да играм и то је суштински значајно, а доста зависи и од моје породице. Уколико наставим да добијам подршку за бављење овим спортом, ја ћу то и даље радити – најавио је први тенисер света.



Биће потребно неко време да се сви утисци слегну, али слушати и певати “Боже правде” у Паризу било је дубоко дирљиво. Понека суза радосница за крај, крај који ће вероватно представљати само нови почетак за Новака – тако ће бити докле год је остала макар и једна планина на коју се ваља попети. Монт Еверест је освојен.

Схватио сам да се све дешава с разлогом

Новак Ђоковић осврнуо се после освајања Ролан Гароса на ривалства са члановима велике четворке, која га је учинила бољим тенисером.На конференцији за медије добио је интересантно питање – освајањем четири узастопна Грен слема учинио си нешто што њих двојица, Роyер и Рафа, вероватно никада неће, колико ти то значи?



- Они су и даље активни играчи, поштено је рећи да имају шансу да учине исто. Нису били на меч, него на сет-два од истог достигнућа, неколико пута у својим каријерама. Знате, као што сам и раније говорио, рећи ћу поново – њих двојица, потом и Енди, као и ривалитет са свом тројицом, дефинитивно су од мене направили бољег играча, помогли ми да остварим све ове успехе и играли важну улогу у мом напретку. Ривалства су важна за спорт, у једном или другом смислу покушавате да се упоређујете са другима и ониме што су урадили раније - рекао је Ђоковић.



Он је истакао да је временом сазрео и да су га сазнања о времену у којем игра освестила у тренуцима сумње.

- Надал и Федерер су били толико доминантни када смо се умешали Енди и ја. Опет, драго ми је да сам део ере у којој су они. На почетку није ми било превише драго.Но, на време сам схватио да се све дешава са разлогом. У тој сте позицији са неком сврхом, сврхом да учите, растете и напредујете. Срећом, схватио сам да је потребно да ојачам, прихватим да се такмичим са двојицом огромних шампиона и да је у том тренутку све успон.

Поново су га вратили на јединствено достигнуће питањем да ли је истим додатно изашао из сенке, до његове појаве, двојице вероватно најбољих тенисера свих времена.



- Мислим да није моје да о томе судим. Једноставно, нисам. У једном тренутку сам почео да се упоређујем са њима како бих извукао најбоље из својих способности и покушао да пребродим изазов побеђивања таквих играча и разбијања њихове доминације. Не упоређујем се са њима у смислу какве су особе. Сви смо ми различити, јединствени на свој начин и морам да поштујем обојицу и шта они представљају. Ко су и, првенствено, шта су постигли у животу. Много значе овом спорту. Такође, много су дуже професионалци од мене, велики су шампиони и због времена које су провели на туру, имају много навијача широм света који им пружају подршку. Драго ми је што се такмичим са њима, то је све. Покушавам да усмерим пажњу на оно што ја представљам и шта доносим животу и спорту. Мислим да је свако од нас допринео нечим другачијим.



Сада је небо граница, први велики су Вимблдон и Олимпијске игре, али Новак истиче да је још рано причати о томе.

- Не бих да звучим арогантно, али стварно мислим да је у животу све оствариво. Освајање трофеја ми је донело много среће и покушавам да ценим овакве тренутке. Комплетирао сезонски Грен слем или не, то и даље стоји као могућност. О томе тренутно не размишљам, покушавам да уживам у искуству освајања трофеја који никада до сада нисам освојио - истакао је Ђоковић.