Не треба трчати пред руду
Марко Николић каже да има неке дилеме пред гостовање Раду, али сигурно да ће парњак на средини терену Бразилцу Евертону бити управо овај двадесеттрогодишњи момак.
- Не могу да се пожалим на свој статус у Партизану. Добио сам велику минутажу,што ми је огроман подстицај за даље. После неуспешне епизоде у Динаму из Москве, са својих осамнаест година, рекао сам да ћу у Србији на све начине покушати да покажем да су погрешили и за сада ми добро иде. Имао сам подршку од свих тренера у Партизану са којима сам радио, што ми показује да сам на правом путу. Долазак у Хумску је био прави потез, надам се да ћу бити још бољи – расположен је Јевтовић.
Млади фудбалер је осетио све чари и стресове играња за клуб какав је великан са Топчидерског брда. После праве бајке, уследио је кошмар.
- Први излазак у Европу и гол против Стеауе ћу. Савладали смо некадашњег првака Европе и пласирали се у последње коло квалификација за Лигу шампиона. Мислио сам да после тога следе нове радости. Али, онда је дошла утакмице са Бате Борисовим, црвени картон, који је моју екипу коштао бољег резултата из Белорусије, а касније и елиминације. Иако и даље мислим да сам неправедно искључен, још ми се у сновима јавља тај детаљ и изазива кошмаре.
Јевтовић памти још један детаљ из досадашње каријере.
- Један од најдражих голова ми је и онај који сам у дресу Новог Пазара постигао против Црвене звезде, којим смо савладали великог фаворита. Сањам да се тако нешто деси и у вечитом дербију.
Као потврда добрих игара стигла је и понуда прошле године од руског Рубина, коју је Партизан глатко одбио.
- Велика је част бити на мети тако великог клуба, али не жалим што нисам отишао. Још већа част ми је што је Партизан сматрао да вредим више. Млад сам, има времена за иностранство, посвећен сам само црно-белима. Из искуства знам да не треба трчати пред руду. Шта ће мени у овом тренутку нешто више од играња за великана какав је Партизан? Уз добар рад, доћи ће и добре партије и за будућност се не секирам – јасан је поуздани везиста Марко Јевтовић.
И. Лазаревић