Најбоље и најдраже такмичење

 и геговима забављали публику. Они мало старији љубитељи и посетиоци утакмица у малом фудбалу радо се сећају враголија којима су их одушевљавали између осталих Славиша Жунгул, Џевад Прекази и Срба Стаменковић.



И данас је права реткост да одбрамбени фудбалер буде проглашен за најбољег играча на утакмицама у малом фудбалу, а када се то и догоди, онда он мора да у себи има нешто посебно, неко зрнце лудости које уноси чаролију у магични фудбалски правоугаоник. А можда је у питању и један ванвременски дерт који  у себи носи име и презиме јунака наше приче, које поистовећујемо са  легендарним певачем Индекса.



Управо то је пошло за руком Давору Поповићу, који је бранећи боје шампионске екипе Лампоне Меридиан понео ласкаву титулу најбољег играча на традиционалном 53. Дневниковом турниру у малом фудбалу. Тако је Давор ушетао на Дневникову вечну листу најбољих фудбалера и стао раме уз раме мајсторима бубамаре, садашњем селектору Аци Ковачевићу, Петрики, Стојаку, Ракоњцу, Јововићу, Шаули, Милосавцу...



Да ли је лако бити на најбољи појединац на Дневниковом турниру?



- Никако. Када читаш имена која су све проглашавана за најбоље играче на најпрестижнијем и најцењенијем турниру у малом фудбалу у нашој земљи једноставно човек да се најежи и смрзне. А, сада сам и ја међу њима. Заиста, није фраза, то представља велику част и задовољство, поготово што је признање стигло у изузетној конкуренцији. Па само у мојој екипи играла су три футсал репрезентативца, а где су остали мајстори малог фудбала. Захвалио бих се свима који су гласали за мене, али и саиграчима који су добрим играма, како појединачним, тако и екипним, омогућили да освојим ово вредно признање - сматра 28-годишњи фудбалер Давор Поповић.



Колико вам су вам ранија искуства у освајању трофеја помогла да дођете до појединачног признања?



- Искрено, много. Трећи пут сам подигао Дневников пехар: са Меридианом и два пута са Лампонеом. Ова екипа Лампоне Меридиан игра десет турнира годишње, али без конкуренције Дневников ми је најдражи, јер је у мом граду. Када почне сезоне, више од два месеца цела екипа живи као породица, што представља више од 50 одсто добру основу за успех. Буквално смо као професионалци сјајно организовани.



Да ли је вашој екипи тешко било стићи до трона?



- Ни најмање. До првог места и нашег јединог циља стигли смо играјући срцем, другарски, уз велико залагање и приступ.



Као вишегодишњи учесник, да ли си задовољан овогодишњом организацијом турнира?



- Организацијски Дневников турнир је све бољи, поготово што увођењем семафора, склоњене су неке сумње, чак су и судије подигле ниво. Воде се многе приче у вези правила на турниру. Дневников турнир је јединствен и препознатљив по неким правилима, попут три корнера пенал, тако да не бих много тога мењао. Једино бих због чистије игре увео да се после пет фаулова досуђује пенал. Било би лепших акција и голова, а и публика би била задовољнија - сматра Поповић, који се, после интернационалне каријере у фудбалу, од пре две и по године посветио футсалу, најпре у новосадској Тврђави, а сада игра за Деус из Сремске Митровице.



Јово Галић