Могу међу 50 најбољих на планети

 а од када је постао сениор, стигао је међу први 100 играча на АТП листи и постао стандардни Дејвис куп репрезентативац Србије. Ове године је успео да стигне до Новог Сада и лично присуствује свечаности у ТС Војводине, на којој му је и уручено лепо признање, које је стигло после „Дневниковог“ избора и чињенице да је управо Филип проглашен за најбољег.



- Поносим се тиме што сам из Сомбора и хвала Тениском савезу Војводине који ме је изабрао за најбољег играча у Покрајини – рекао је Крајиновић. – Свака та награда пуно ми значи, уосталом због тога сам, ево, у Новом Саду, граду у који волим да дођем и проведем неко време у њему. Потрудићу се да ова призања резултатима оправдам и у 2016. години и надам се да ћу бити још успешнији.



Како бисте оценили годину која остаје иза нас, када су ваше игре и резултати у питању?



- Иако сам имао током сезоне успона и падова, мислим да је 2015. година била за мене доста успешна. Играо сам с играчима из самог светског врха и то доста изједначене сусрете, једино ми је мало жао што на гренд-слем турнирима нисам имао пуно среће приликом жреба, па сам већ на почетку тих турнира налетао на топ-играче, практично фаворите за освајање титуле. Ипак, било је то велико искуство за мене и сигурно је да су ми користили мечеви с њима. При крају године сам се повредио, током последња два месеца нисам могао да играм и годину окончам онако како сам желео, али је сада то иза мене и већ сам почео да размишљам и припремам се за први велики турнир у следећој години, а то је Аустраијен опен.



Колико је тешко ући међу најбпољих сто играча на планети?



- Дефинитивно је то јако тешко. Сви смо ми навикли на резултате Новака Ђоковића и кроз њих вреднујемо све остале. Потребно је велико одрицање, јер мали број људи стигне до таквог домета, а лично се надам да ћу у наредној години бити још бољи и верујем да могу да стигнем међу најбољих 50 тенисера света.



Ник Болетијери, чувени тениски тренер, назвао вас је „српским Агасијем“. Шта мислите, чиме сте заслужили тако ласкаво признање?



- На Академији Болетијери провео сам лепе године, а током две-три сезоне Ник је стално био уз мене на терену. Мислим да сам баш тада играо јако добро, уосталом био сам и међу најбољим јуниорима на свету, а свака његова реч пуно ми је значила, јер је, ипак, Болетијери један од најбољих стручњака на свету. Због свега тога, поносан сам на његова размишљања о мом квалитету.



Често сте имали прилику да будете уз наше тениске мајсторе, какви су Ђоковић, Зимоњић, Троицки, Типсаревић... Колико вам та искуства значе?



- Јако пуно. Сви смо ми поносни што знамо Новака и остале тениске мајсторе из наше земље и пуно ми значи када ми неко од њих укаже на грешке, или ме похвали и каже ми на чему посебно треба да инсистирам у раду у неком наредном периоду. Ми млади имамо срећу што стасавамо уз такве играче и то нам изузетно много значи.



Како Сомборци реагују на ваше резултате и успехе?



- Волим да одем у мој родни град и сигуран сам да су Сомборци поносни што имају тенисера који се налази међу најбољих сто на свету. Када сам код куће, трудим се да помогнем младима, да тренирам с њима и одиграм који спаринг. Помажем колико могу Сомбору, али помаже и он мени и то је једна лепа релација коју негујемо.



Како бисте дефинисали ваш коначни циљ у тениској каријери?



- Пре свега, када једног дана будем одлучио да је крај, да могу да кажем да сам задовољан оним што сам урадио. Рекао сам да ми је циљ пласман међу 50 најбољих играча и да је то мој реални домет. Мислим да то могу да урадим веома брзо, а онда желим да у том друштву останем барем пет година. Уколико у томе будем успео, био бих срећан. Не заносим се првим местом, јер понекад треба бити реалан и схватити до које границе може да се стигне.



Какве амбиције имате у Дејвис купу, с обзиром на то да сте већ неколико година стандардни члан селекције Србије?



- Бити члан Дејвис куп репрезентације је част за сваког нашег играча. Ове године ће нам се у тим вратити и Новак и сигуран сам да имамо реалну шансу да још једном освојимо „салатару“. То ми је један од великих циљева, јер нисам био у тиму када је Србија тријумфовала у овом такмичењу. Зато се надам да то можемо да то поновимо и у 2016. години, али овог пута са мном у тиму – додао је на крају Филип Крајиновић.



А. Предојевић

Београд ми одговара



Неколико година живели сте и тренирали у Академији Ника Болетијерија у САД. Где сада живите: у Америци, негде у Европи, или у Србији?



- Сада сам много чешће у Европи, а када је тако, моје пребивалиште се налази у Београду. Волим тај град, постоје одлични услови за тренинге, има и доста играча с којима вежбам, тако да ми је главни град Србије место пребивања – рекао је Крајиновић.