Мирослав Алексић: Повлачим се због хаоса у Савезу

Марку Томићевићу и Миленку Зорићу. Успех је изузетан, с тим што се од кајкашког тима очекивало више, што потврђује и спортски директор репрезентације и уједно тренер сребрних кајакаша Мирослав Алексић. Како каже, пресрећан је што је освојена медаља, али жали што није најсјајнија.

- Мало је недостајало, 18 стотих делова секунде да победе Немце. Први део трке Томићевић и Зорић су веслали мало резервисано, током трке на високом нивоу, али испоставило се да је тај почетак пресудио у одлуци коме ће отићи златна медаља – подсећа Алексић.

Када подвучете црту, да ли сте задовољни учешћем нашег националног тима?

- У принципу јесам, пошто се од десет такмичара њих седморо нашло у финалу, а освојена је медаља. Опет, с друге стране, очекивали смо да боље прође двосед на 200 метара Грујић-Новаковић, пошто су у Рио дошли као фаворити. На крају су били шести, јер нису имали свој дан и нису успели да извеслају најбољу трку. Једна грешка им је однела медаљу. Остали такмичари остварили су резултати у границама очекивања.

Да ли се та оцена односи и на женске посаде?

- Од њих смо очекивали више. Испоставило се да је било премало времена да се увеслају неке посаде. Ту се проблем вуче од раније. Нисмо на време добро одреаговали, што се одразило на резултате женске екипе.

Како сада гледате на одлуку да се 40-ак дана пре ОИ формира нови двосед?

- То се морало урадити јер од два постојеће двоседа (Бенедек Ружичић - Старовић и сестре Молдован) ниједан није био вредан медаље. Ни Николина са Оливером није показала квалитет за медаљу, имале су добре трке али су их четири-пет чамаца констатно побеђивали. Разлика је била евидентна. Опет, Милица и Далма нису биле у форми коју су имале када су прошле године освајале медаљу. Поучени мушким искуством, када смо од два двоседа направили један (Новаковић-Грујић) који је донео толико радости, као и добитна комбинација Томићевић-Зорић освајачи медаље на СП у Милану и визе за ОИ на којима су освојили медаљу, формирали смо женски двосед Николина Молдован-Милица Старовић.

Мушки двосед је имао више од годину дана да се увесла, а женски нешто мање од два месеца?

- То и јесте проблем што раније није урађено, пошто Кајакашки савез Србије (КСС), и поред мог указивања, није одговарајуће реаговао. Показаће време да ли сам био у праву.

Какви су даљи планови?

- Најпре ћу преиспитати мој ангажман у КСС, пошто сам незадовољан с многим стварима. Од фебруара су лоши односи у женској екипи. Далма Бенедек Ружичић није хтела да седне у четворосед иако смо на припреме носили чамац за К4, а ниједан тренинг нису урадиле заједно. Имала је подршку свога тренера и КСС. То значи да селектора Мирослава Родића КСС није подржао, па је он два месеца пре ОИ поднео оставку. Једноставно, не желим да радим са таквим људима из КСС. У КСС сам, поред ове две функције, као привредник био и спонзор. Не желим више да радим с таквим људима. Кад време прође сешћу са децом (кајакашима) и договорићемо се да ли да им и даље будем тренер.

У чему је проблем?

- Све, од председника КСС, па надаље. Као спортски директор сам желео да много тога променим на боље, да поставим ствари на своје место, да се зна ред. У Савезу је све већи неред и хаос. Управо због катастрофалног стања селектор Родић је поднео оставку. Ја сам издржао до краја ОИ због деце, али заиста више немам снаге.

Шта се то догодило, прошла година је проглашена за најуспешнију у историји кајака, као и овај олимпијски циклус?

- Можда би овакву ситуацију, бар привремено, покрили бољи резултати. Могло се лако то догодити јер су спринтери били надомак медаље, а и остали су били близу. Проблеми у женској екипи су много тога пореметили, да је Савез дао подршку селектору на време све би било другачије. Женски К4 је имао сјајну шансу на ОИ, али због бојкота Далме и њеног тренера, према којима је КСС био благонаклон, остали смо без доброг резултата. Такво понашање

и однос код мене изазива незадовољство и зато се повлачим - категоричан је Мирослав Алексић.

Јово Галић

Прелепи утисци из Рија

Какве сте утиске донели из Бразила?

- Бити део српске олимпијске породице је велико задовољство, част и привилегија. Био сам у Лондону и сада у Рију. Утисци су прелепи, поготово због сјајне атмосфере у целој екипи и још једном сам се уверио колико су наши спортисти сјајни људи. Једни су друге подржавали и бодрили. Посебно сам срећан због тога што сам био део историјског успеха спортиста из Србије на ОИ, где је освојено осам медаља. Заиста, велики успех - поносно је истакао Алексић.