Милош Ћук: Публика нам давала силну енергију
Милош Ћук је са репрезентацијом Србије дошао до трећег узастопног злата на европским првенствима. Стасити Новосађанин поникао је у Војводини а сада брани боје мађарског Егера.
Његови голови у финалу ЕП били су веома битни: прво је донео изједначење на 3:3, после вођства Црногораца од 3:1, а затим и прво вођство Србије (7:6).Пресрећан је због освајања титуле и у старту истиче да им је мало сметао притисак јавности да морају да буду шампиони.
- У нашој филозофији игре злато се подразумева као крајњи циљ, поготово што се играло пред домаћом публиком. Притисак нам је наметнут од старта са стране и од медија, а и са оном најавом дочека дан пре финала. То је био и разлог што смо у неком грчу одиграли прве две четвртине у финалу са Црном Гором. Није нам пријало то што су нас пре финала прогласили за прваке Европе и то је био разлог што смо пружили мало лошију игру у односу на претходне дуеле. Али, нас тринаест, уз стручни штаб, све смо издржали и успели смо да освојимо злато – задовољан је Ћук.
Да ли је и тих 18.000 гледалаца који су били на финалу био додатан притисак за вас или су вам они помогли да победите?
- За мене лично то није притисак, већ сам осетио неку лудачку енергију још од када смо изашли на загревање. Погледао сам около и када сам видео препуне трибине то је за мене било неописиво искуство.
Многи су очекивали да ће и са Црном Гором бити лако, заборављајући да је скоро свака ваша међусобна утакмица била резултатски неизвесна.
- Да, управо тако. Са Црногорцима се најбоље познајемо од свих репрезентација. У тим дуелима побеђује онај ко више жели победу у том тренутку. То смо овога пута били ми. Нисмо одиграли најбоље, заправо та утакмица и она са Словачком биле су наше најгоре на првенству.Циљ нам је био да их сломимо ритмом. Мислили смо да ће се то десити раније, али није нас ишао шут. Знали смо да морају да “пукну” једном и то се десило у четвртој деоници. Направили смо разлику, они су успели да се врате, али смо на крају ми славили.
Црногорци су се жалили на суђење, неки њихови играчи су чак рекли и да нисте заслужили злато.
- У нашем маниру није да коментаришемо суђење, а не бих желео да коментаришем ни њихове изјаве, јер као што је наш селектор Савић рекао такве изјаве су дале “вруће главе”. Сматрам да у финалном окршају није било ничег спорног.
Да ли златна медаља и одлична организација првенства могу да промене нешто на боље у нашем клупском ватерполу?
- Код нас је тренутна ситуација у клубовима више него трагична, али по мени највећа победа је да смо ми на утакмици против Малте и Француске, које нису у нашем рангу, имали пуне трибине. Мислим да је то знак да људи воле ватерполо у Србији, да поштују наш рад и да има много простора за напредак и за клупски ватерполо који заслужује много бољи статус од оног који тренутно има.
За разлику од неких других репрезентација, у нашој само један играч игра у домаћем првенству. Колико то одмаже?
- У мађарској репрезентацији, на пример, свих 13 играча наступа у домаћем првенству, што је веома важно, поготово у олимпијској години. Селектору су стално доступни и може да их окупи кад год сматра то потребним. То је велика предност у односу на нас који смо расути по Европи – закључио је Ћук.
Гордана Маленовић
Све у служби Олимпијаде
Ово ЕП било је проба пред Олимпијске игре, а због згуснутог календара завршни турнир Светске лиге биће последњи испит пред Рио.
- Да, зато морамо да се пласирамо на завршни турнир, јер ако не одемо тешко ћемо негде наћи спаринг партнере пред Олимпијске игре. Али, заправо сва такмичења, још од Светског првенства у Барселони, била су у склупу припрема за Рио. Додуше, не прија нам што се већ сада прича о Рију, јер нам се ствара непотребан терет. Ми сами знамо шта морамо да урадимо и шта на Олимпијади хоћемо.
Златна новосадска четворка
Новосадска Војводина поред београдског Партизана има најбољу ватерполо школу у Србији. То доказује и велики број репрезентативаца које је изнедрила последњих деценија.
Они су пронели славу нашег најтрофејнијег спорта широм света, а међу 13 играча који су у суботу освојили златну медаљу на Европском првенству у Београду су четворица Новосађана, браћа Гојко и Душко Пијетловић, Бранислав Митровић и Милош Ћук.