Милена Кокић: Светска титула није недостижна
Када бисте Милену Кокић, девојчурка од непуних 15 година, срели на улици, ни помислили не бисте да се бави борилачких вештина.
Нежна и тиха ученица првог разреда Техничке школе „Милева Марић Ајнштајн“ у Новом Саду је освојила сребрну медаљу на Светском купу у џијуџицу, у конкуренцији кадеткиња, у кипарском граду Ларнаки. Борила се у категорији до 57 килограма, у којој је било 15 такмичарки и, како је рекао њен тренер у Џиу-џицу клубу Војводина Ранко Ждрња, плакала је што се није домогла злата. Милена носи браон појас у аикиду и џијуџицу, а почела је да се бави овим вештинама 2007. године у Темерину, код тренера Игора Павлика.
- У Војводину сам дошла пре две године и прво сам радила дуо систем, па сам прешла на борбе. Стално напредујем, што и желим. Овај спорт ми улива велико самопоуздање и као ученици, а имала сам и неколико обрачуна као млађа с девојчицама које су биле изузетно навалентне. Сада више не обраћам пажњу на провокације, окренем се и - одем. Плашим се да их не повредим – каже Милена.
У клубу три дана тренира аикидо, два џиу-џицу и путовање из Темерина јој не пада тешко.
- Ако млад човек жели нешто да постигне у животу, онда мора нечега и да се одрекне. Мени још не смета упоредо бављење спортом и учење. Доста тога запамтим на часовима и онда само обнављам градиво. То је, вероватно, моја предност у односу на друге, а концентрација се развија и бављењем спором.
Милена је намерна да буде успешна на свим пољима.
- Трудим се у дворани, у школи и у животу уопште да будем успешна. Наравно, велика жеља ми је да се будем члан сениорске репрезентације и да освојим злато на светској смотри. Верујем да планетарна титула није недостижна. А што се мојих вршњака тиче, поручила бих им да се баве спортом – нагласила је Милена Кокић.
М. Павловић