Лубурић: Штета што смо пропустили Олимпијаду

одбојкашке Европе,па и света. Увек насмејани Футожанин максимално је искористио шансу у овогодишњој Светској лиги која му се указала и може се рећи предводио нашу селекцију до првог злата у историји, а понео је епитет највећег откровења и сада, заједно са Александром Атанасијевићем, фигурира за место поентерског лидера плаве чете.

Мало ко је могао да очекује да ће Лубурић експлодирати минулог лета, посебно када се узмеу обзир доста тешка сезона за њега у италијанској Пјаћенци, где је само на почетку пружао партије какве је желео. Ипак, јаке припреме, добре контролне утакмице и шанса која му се пружила утицале су на то да дечко, који је прве озбиљније одбојкашке кораке начинио у новосадској Војводини НС семе, заблиста пуним сјајем и достојно замени Атанасијевића, једног од најбољих играча на свету.

* Остварен је највећи успех наше мушке одбојке у Светској лиги, освојено је злато у шестом финалу. Да ли стето  очекивали када сте се окупили почетком јуна?

- Узели смо прво злато у Светској лиги, али тешко да смо могли да наслутимо такав епилог, иако смо се максимално спремали. За разлику од других селекција, ми смо се само припремал за Светску лигу. После првог викенда и три максималне победе, почели смо да верујемо да можемо до врха. Рад није престајао ни у једном тренутку, а финални турнир је био прича за себе, преокрет са Италијанима, максимална победа над Бразилцима... И то је било то – рекао је Лубурић.

* Пратили су вас пехови, репрезентација није нашла место на Олимпијским играма. Да ли је злато у Светској лиги барем делимично залечило ране?

- Имали смо доста пехова, повреде Петрића, Старовића, на крају и Атанасијевића нису обећавале да можемо нешто велико да остваримо. Ипак, све се склопило, а за мене је све кренуло добрим током и показао сам да могу много. Мислим да смо  стварно нарадили то злато. Нажалост, у квалификацијама за ОИ у Берлину нисмо били прави, али је затим дошло времена да се уиграмо. Можда смо имали несрећу с повредама, чак и тада у Берлину, и то је сигурно допринело слабијим издањима. Сада, када је Олимпијада прошла, стварно мислим да нам је било место у Бразилу и мислим да смо имали квалитет за одличје, тако да смо пуно пропустили. Злато у Светској лиги је бар на пола залечило жал за неиграњем на Олимпијади, година је непотпуна, али нам је велики замајац за следеће Европско првенство.

* У вашој првој интернационалној сезони имали сте тешке тренутке у Италији. У чему је био проблем?

- Десио се низ тешких околности. После четири године у Војводини, отишао сам као први коректор у Пјаћенцу, клуб богате традиције и у најјачу лигу на свету. Имао је клуб велике амбиције, али је једва остао у лиги због унутрашњих проблема. Требало ми је времена да се уходам, нисмо дуго могли до победе што је стварало додатну нервозу. Почињеш тада да сумњаш у себе, али смо некако у плеј-ауту успели да обезбедмо наступ у Челенy купу, што је био сезонски максимум. С последњег места дошли смо на пето, што је успех и испуњене амбиција. 

* Следећа дестинација вам је Пољска и Белхатов, један од најбољих клубова Европе. Какву сезону очекујете?

- У Пољској се одбојка ненормално воли и мислим да сам добро изабрао. Лига је веома јака, мало клубова одскаче, а готово свако свакога може да добије. Изабрао сам Белхатов, бићу саиграч са Лисинцем, па иако нећу бити први коректор, мислим да ћу се уклопити и добити шансу да заиграм. Биће шансе и за доказивања у домаћем првенству, као и у Лиги шампиона. Рад ће сигурно бити квалитетан и напредак неће изостати.

* Имали сте много понуда, ипак сте одабрали Пољску иако ћете бити други коректор у тиму?

- Паре нису биле поента, имао сам и уноснијих понуда, али сам се одлучио за Белхатов. Организација клуба и јачина лиге су пресудили. Тренер је добар, рад је на нивоу, а екипа је врхунска, што је све утицало на мој избор.Верујем да ће моја каријера ићи узлазном путањом – најавио је Лубурић.

Марко Ристић

Свака част одбојкашицама

Пратио је Лубурић Олимпијске игре и сребро одбојкашица сматра великим успехом.

- Гледао сам нашу репрезентацију и мислим да је сребро велики успех. Жао ми је што нису стигле до злата, посебно што су добро почеле финале, али се потврдило правило да је тешко два пута славити над истим ривалом на истом турниру. Ипак, начиниле су највећи успех наше женске одбојке и треба сви да будемо поносни на њих. Штета што и ми нисмо били са њима па да то буде дупло одбојкашко славље. Има времена,следи Токио – верује Лубурић.

Научићу пољски језик

Сезону је провео Лубурић у Италији, није пропричао језик, али ће Пољски научити.

- Нисам се трудио да учим језик у Италији. Разумем нешто, али нисам пропричао. Цимер ми је био Хрват, а били су тамо и Бугарин и Словенац па смо се лако споразумевали. Пољски ме више привлачи, ипак је словенски језик, па мислим да ћу га лакше научити – рекао је Лубурић.