Лош прелазни рок већ кошта

- погрешна формација - као одговор.Када је долазио на место тренера некадашњи играч Београђана Иван Томић обећао је офанзивни модел који је и у прошлости, а требало је у будућности, да црно-белима донесе успехе.

Не мењајући систем са три шпица, који су пре њега поставили Зоран Милинковић и Љубинко Друловић млади стручјнак успео је да покрене екипу, доведе је до другог места на табели и, још важније, трофеја Купа. Лансирао је младог Немању Михајловића, Божинова ,,натерао“ да постиже голове и чинило се да је Партизан на правом путу да се врати на стазе успеха. А, онда је дошао прелазни рок, одустајање од сврсисходне формације и довођење чак деветорице играча.

А, шта је уствари требало урадити? Појачати напад по десној страни, што су Београђани урадили довођењем Марка Јанковића. Појачали су и везни ред доласком Бразилца Леонарда. А, онда, све карте бацити на довођење двојице штопера и нападача. Црно-бели су знали да Балажиц неће наступати ове полусезоне (јер, не жели да продужи уговор који му истиче на зиму) такође, очигледно је да Гогуа не улива претерану сигурност.



Што се напада тиче, ту су ствари врло јасне – уз сво поштовање према Николи Ђурђићу, његове партије не показују да је појачање. А, и како би, када исусни шпиц пре Партизана није имао континуитет игара у јаком клубу. Ђурђић следеће године неће бити млађи, и тешко је очекивати да ће се изненада распуцати и бити играч реномеа већег клуба него што је Партизан. Иста ствар важи и за Радовића, који је Ђурђићу директна испомоћ.



Шта рећи за Божинова и Влаховића? Бугарски интернационалац није спреман, то је очигледно, али прошле сезоне је показао да би могао бити користан. Дакле, црно-бели би требало да га имају у некој пројекцији. Што се млађег колеге тиче, очигледно је да још мора да поради на техници (пре свега, пријема лопте па и дриблингу), а потом и на брзини која му је велики недостатак. Он, тренутно, не може бити први избор. 



  И. Лазаревић