Ладислав Ратгебер: Стварамо олимпијски кошаркашки центар
и преселио се да ради и живи у мађарском Печују. Један од најперспективнијих стручњака за женску кошарку је, током деценија иза нас, створио велико име и у суседној држави,као и у Европи и свету, освојивши много титуле националног првака и победника купа, што у Мађарској, што у Русији и Турској, где је такође радио. Уз то, с кошаркашицама Спартака из Москве је, 2009. године, освојио и титулу победника у Евролиги, а уз његово име вежу се и два освојена Суперкупа Европе, 2008. и 2009. године. Каријеру је обогатио и тиме што је био селектор и мушке и женске репрезентације Мађарске и у ФИБА био један од најважнијих људи за развој женске кошарке у свету.
Ових дана, прецизније 20. августа на Дан државности Мађарске, Ладислав Ратгебер је примио и високо државно одликовање, официрски крст, за све оно што је урадио на пољу развоја спорта, али и науке, дакле укупног деловања у спорту.
- На предлог премијера Мађарске Виктора Орбана, а уз сагласност парламента Мађарске, уручено ми је највише признање које ова држава урчује обичним људима - рекао је за “Дневник” Ладислав Ратгебер. - Постоји, додуше, и већа почаст, али се та одликовања додељују страним државницима. И овако, припала ми је велика част, јер сам на церемонији доделе био у друштву научника, професора и осталих седих глава заслужних за напредак Мађарске у свим сферама друштвеног живота.
После бројних освојених титула, од 2012. године посветили сте се раду с млађим категоријама, оснивајући “Ратгебер Академију” у Печују?
- Управо то ме и јесте препоручило за ову награду, јер, како на одликовању и пише, кроз Академију смо остварили велики утицај на мађарски спорт, постављајући високе моралне норме у њему. Данас у оквиру моје Академије ради око 800 девојчица и дечака, а уз то сам се остварио и као професор на Факултету здравствених наука, као и на Факултету за физичку културу у Будимпшети, где предајем кошарку. План је да у најскорије време моја Академија прерасте у националну институцију, а имамо пуну подршку Виктора Орбана у даљем развоју. Тренутно се крају приводе радови на проширењу и модернизацији вредни око седам милиона евра, па ће она добити светски шмек, нову салу с три терена, која ће, када се играју утакмице, моћи да има централни терен са капацитетом око 2.000 места за гледаоце.
Да ли то значи да сте завршили с радом у врхунској кошарци?
- Не, никако не! Ипак, тренери морају да воде рачуна после успеха какве сам ја имао где ће да раде, у каквим клубовима, с каквим играчицама и каквим управама... Не желим да звучим препотентно, али, једноставно, постоји ниво испод ког не желим да идем. Освајањем Евролиге затворио сам врата у земљама у којима се данас игра врхунска женска кошарка, али никада се не зна шта носи нови дан, зар не?
Пред овим стручњаком стоји читаво море амбициозних планова у ближој и даљој будућности, о чему је реч?
- Постоји план да од Академије направим академски клуб, по узору на америчке колеyе. Будимпешта је кандидат за организацију Олимпијских игара 2024. године и главни противкандидати су јој Париз и Лос Анђелес. Уколико би мађарска престоница добила организацију, моја академија би прерасла у национални кошаркашки центар и томе сам посвећен. Управо због тога и не могу сада да одем из Печуја, јер радови на њој су у завршној фази и морам да будем присутан како би све задовољило највише, светске стандарде. – појаснио је Ладислав Ратгебер.
Александар Предојевић
Сензационална Марина Маљковић
Дотакли смо се и одличних резултата женске кошаркашке репрезентације Србије, која је титули првака Европе додала и олимпијску бронзу у Рију. Каква је ваша оцена?
- Ова бронза је доказ да прошле године освојена титула европских првакиња није била плод случајности. Емотивно сам везан за доста репрезентативки Србије, пре свих за Соњу Петровић, коју сам управо ја и одвео у тим Спартака и пружио јој шансу да игра у саставу европског клупског првака. Има ту још кошаркашица, попут Милице Дабовић, Саре Крњић и још неких девојака. Марина Маљковић је на сензационалан начин одрадила посао и сигуран сам, убеђен чак, да било који други тренер не би забележио с овом екипом такве успехе.
Председник КСС Драган Ђилас и потпредседница Ана Јоковић су такође дали пун удео у стварању сјајних предуслова и ове медаље су последица тога. Екипа је невероватно компактна и створен је страшан тим. Убеђен сам да ће протећи још пуно времена док поново Србија не оствари барем приближне резултате, али то је већ за неку другу причу – нахвалио је нашу селекцију Ратгебер.