Има нека тајна веза

  новог шефа стручног штаба. Било је то 11. новембра 2015. године, када је на клупу црвено-белих сео дотадашњи тренер Борца из Чачка Ненад Лалатовић. Прошла је, ево, пуна година од када млади стручњак води рачуна о игри Новосађана и није лако присетити се када се неки тренер задржао на клупи Војводине више од 365 дана, с тенденцијом да боравак на “Карађорђу” настави и на дужи рок.

У новом миленијуму, занимљив је податак, Војводину је водило укупно 27 тренера, али су се једино Милован Рајевац и Зоран Милинковић задржали годину дана на њеној клупи. Рајевац је био шеф стручног штаба од 17. августа 2006. до 17. септембра 2007. године, док је Милинковић предводио црвено-беле из Српске Атине од 27. маја 2010. до 30. маја 2011. године.



Статистички подаци јасно говоре о учинку 38-годишњег Ненада Лалатовића на клупи суперлигаша из Новог Сада. Под његовим вођством, екипа је до сада одиграла 47 званичних утакмица - у квалификацијама за Лигу Европе, домаћем првенству и Купу Србије - и остварила 26 победа, 14 нерешених и седам изгубљених утакмица.



Навијачи Војводине, као ретко када, стали су уз младог тренера и његов стручни штаб, у којем се налазе Лалатовићеви људи од поверења - помоћници Драган Шарац и Видак Братић, кондициони тренер Александар Јанковић, тренер голмана Борис Нађ, односно медицински део екипе, на челу са др Борком Вукосавом и физиотерапеутима Гораном Маријаном и Немањом Мијићем, као и економом Немањом Јотановићем, односно секретаром Драганом Вукићевићем.



У овој сезони неретко се са трибина чуло скандирање “Лале, мајсторе, води нас до титуле”, што јасно сведочи о поверењу у Лалатовића. Сигурно је да оно прија овом тренеру, али га још више обавезује да и у наредном периоду његова екипа игра квалитетан и леп фудбал и да се задржи у трци за оба домаћа трофеја. Наравно, то неће бити ни мало лако, али нова управа јасно је истакла највише клупске амбиције, па је не мала обавеза пред тимом и стручним кадром. У крајњој линији, истицао је то и сам Лалатовић у више наврата, основни циљ је да се Новосађани поново нађу у европској конкуренцији, што клубу дуге традиције и славне прошлости свакако и припада.



После боравка на клупи Срема из Сремске Митровице, условно речено - праву тренерску каријеру популарни Лале почео је у Новом Саду, у редовима прволигаша Пролетера. Каријеру је градио у Вождовцу, Напретку, Црвеној звезди и Борцу, сада поново исписује лепе странице  у својој биографији и то опет у највећем војвођанском граду, али на клупи Војводине, једног од најстаријих клубова у Србији.



На основу тога, чини се да постоји нека посебна, тајна веза између Ненада Лалатовића и Новог Сада. И, поново, питање које заокупља пажњу навијача Воше могло би да се формулише овако: да ли он може да доведе тим до нове, треће титуле у клупској историји, или “барем” до другог трофеја у Купу Србије.



У сваком случају, Лалатовић и новосадски суперлигаш ове сезоне иду у добром смеру. Буде на њиховом путу и незгодних препрека које их за тренутак зауставе, али је важније то што се веома брзо подижу и настављају ка циљу који пред собом имају. Континуитет у раду је код тренера изузетно важан, као и подршка коју имају од играча, управе, али и навијача. Утисак је да је ове “постулате” Ненад Лалатовић обезбедио својим досадашњим радом и да су му сада широм отворена врата на путу ка новим успесима. Да ли је ово тачно, односно докле ће младог стручњака, његове сараднике и екипу коју воде то довести, најбоље ће показати време које је пред нама.



А. Предојевић