Игралиште сређено, граде се трибине

 односно сада само Слога надмећу са ривалима преко Саве. Међутим, вредно је напоменути, да је управо екипа састављена од фудбалера оба села, далеке 1952. године, освојила прво место у Северној групи мачвчанског среза и доспела у финале али је, нажалост, поражена на стадиону у Богатићу од првака Јужне групе мачаванског среза, Младости из Прњавора, што је до сада, највећу успех па су имена Радована Мишчевића, Душана Остојића, Душана Радивојевића, Петра Рибића, Милутина Љубичића, Милована Рибића, Милинка Бишчића, Велибора Рибића, Чедомира Варазлића, Живадина Романцића, Миливоја Мирковића, Владимира Романдића, Милана Рибарца, Станојла Милованчевића, Живадина Митровића, Ромислава Котарлића, Војислава Митровића и Добросава Милованчевића златним словима уписана у историју засавичког фудбала.



Касније су се Слога и Мачва одвојено такмичиле у Општинској лиги Сремске Митровице и  Западној групи Међуопштинске лиги Срема а последњих година на спортској мапи битише само Слога за коју опет наступају играчи оба села. Тренутно, Слога је члан Градске лиге Сремске Митровице, презимила је на последњем месту са свега три бода па су челници клуба одлучили да окрену лист, ангаживали су неколико појачања, регистровали Горана Миражyића, Борислава Виторовића, Предрага Вугу и Владимира Остојића па се у пролећној сезони очекују бољи резултати.  



- Последњих неколико година изградили смо конфоран објекат,  одвојено по две свлачинице са тушевима за сениоре и кадете гостујућих али наших екипа, свлачионицом са тушевима за судије, канцеларијом за вођење записника, вешерницом са новим машинама за прање и сушење опреме па и мањим бифеом. Управо смо поставили жичану ограду око терена, а мораћемо се побринути и за навијаче. Планирамо да изградимо трибину па и да је покријемо уколико обезбедимо неопходна средстава - истиче председник Слоге, Слободан Чикић.  

Општина Сремска Митровица се стара о спортистима, зависно од ранга такмичења клубови добијају одређене износе новца али је то, ипак, мало за подмирење њихових потребва па вероватно има и других извора прихода.   

- С обзиром д играмо у последњем рангу такмичења добијамо годишње 240. 000 динара. Наравно, потребе клуба су занатно веће па се сарадници и ја сналазимо да додатно обезбедимо нешто новца. Помажу, Месна заједница,  а доста је свог новца за клуб давао Милорад Аничић, аустријски пензионер, који је извесно време био и у управи клуба. Ми се трудимо да рационално трошимо. Примера ради, путујемо колима на утакмице и плаћамо само гориво, а играчимо плаћамо само минималне трошкове за долазак на утакмице и тренинге - додао је Слободан Чикић. 



Д. Вићентић  



 

Најбоља генерација из осамдесетих



 Имали су Засавичани неколико сјајних генерација,а она у којој су били Милан Петрић, Драгољуб Митровић, Милан Ђефић, Драгорад Радиивојевић, Бранко Рибић, Миомир Мартиновић, Мило Остојић, Драгиша Пејић, Јовица Иванковић, Зоран Недић и Драган Јовановић је сезону 1984/85 крунисала освањем друго места у Општинској лиги Сремске Митровице и први пут се пласирала у виши ранг такмиченња.      Изнедрила је Слога неколико играча који су наступали у квалитетнијим клубовима. Драголљб Виђентић је играо за подмладак Срема, повремено и за сениорски саствав за који су тада наступалаи познати играчи Никола Беднар, Крешимир Араповић, Ђура Хорватиновић,  Драгорад Лукић, Бора Радованов... Радивој Бродић је бранио за Подриње а  у Мачванској Митровици су још играли Миленко Алексић, Драгиша Пејић и Милан Аничић. Мојсило Николић је бранио боје Будућности из Салаша Ноћајског а његов најмлађи брат Љубинко Николић Хајудк Станка из Црне Баре.