Дерби београдским црвено-белима
Црвена звезда – Војводина 24:23 (8:11)
БЕОГРАД: Хала Шумице, гледалаца 700, судије: Стојковић и Николић. Седмерци: Црвена звезда 6 (5), Војводина 3 (2). Искључења: Црвена звезда 6, Војводина 10 минута.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Јанкетић, Шотић 3, Павловић, Мошић, Ћоровић 2, Продановић, Андрејевић 1, Гачевић, Љубојевић 1, Љубеновић (1 седмерац), Шћепановић 4, Златановић (8 одбрана), Матичић 6 (4), Д. Бабић 3, Кљајић 2, А. Бабић, Леовац 1.
ВОЈВОДИНА: Л. Арсенић (10 одбрана), Орбовић 6, Тодоровић 2, Перовић, Остојић, Елезовић 4, Стојановић 6 (2), Смиљанић, Јовановић, Бојанић, Пешић 1, Јандрић (1 седмерац), Вучковић 1, Гуглета 3, Попов, Грозданић.
Дерби кола, а може се рећи и полусезоне рукометаша у Суперлиги, припао је Црвеној звезди. Војводина је тражила своју шансу, али није је нашла захваљујући грешкама које је правила баш у одсусдним тренуцима игре. Неки играчи су се испромашивали за целу сезону, а онда су погодили неколико пута гол ривала и компензовали своју слабу игру.
Невероватна је то била утакмица, која баш и није личила на дерби, јер било је мало онога што рукомет чини лепом и примамљивом игром, али борбеност није изостала, као и шаховска партија обојице тренера. У првом полувремену шампион је кренуо с много грешака, које су правили баш носиоци игре Војводине и Звезда је то користила. Ипак, гости су показали и више хтења и решили зону домаћих, па су на одмор отишли с три гола предности. А таква разлика у оваквим утакмицама није мала и могла је да се сачува. Удео у томе имали су голман Лука Арсенић и крило Стојановић.
Очекивало се да ће шампион тако наставити и у преосталих 30 минута. Али, авај. Звезда је заиграла дубоку одбрану, с брзим изласцима на ривале и то је дало плод. У 42. минуту ученици Ненада Перуничића повели су с 15:16, па поново искористили грешке гостију и у тим тренуцима домаћи су постигли осам, а Воша само три гола. Ипаки, шампион је успео да мало консолидује редове и у 58. минуту изједначе на 22:22. Играло се тада гол за гол, али Звезда је била концентрисанија и бодови су остали у Београду.
М. Павловић