Без јаких клубова нема јаке репрезентације

касније и Мађарске (45 наступа), те,између осталог, и власник бронзане медаље са СП 2001. у Француској и најбољи голман Бундеслиге 2011. ових дана богато искуство преноси полазницима кампа у Црвенки. Популарни Пуљез је играчко искуство оплеменио и надоградио школујући се за тренера, а од недавно је и добио лиценцу - мастер коуча, што довољно говори о његовој намери да се бави овим послом.

Имајући у виду да у Србији има много кампова, како сте се одлучили за баш овај у најслађем селу, који је на основу броја деце у првој смени био најбројнији?

- Изабрао сам да мој постиграчки посао буде тренерски позив, што је у неку руку и очекивано, пошто сам цео живот посветио рукомету. Завршио сам Факултет физичке културе и спорта, а недавно сам добио диплому мастер коуча. Као тренер почетник максимално се посвећујем раду, са свим узрастима. Радећи са децом спознаш и нађеш се у ситуацији да решаваш нове ситуације, а као тренер мораш да бринеш и да водиш рачуна и о много других ствари. У камп Црвенка дошао сам на позив директора Игора Деснице и остаћу обе смене - појаснио је легендарни голман.

Млади голмани су одушевљени с оним што им пружате, а да ли сте и ви с њима?

- Мање или више, генерално се односи за све а не само на Србију, голманима се најмање посвећује пажња, у њиховом развојном путу је прескочено много ствари, а најчешће због тога што клубови (тренери) немају довољно времена. Јако је важно то да током тих првих корака добију праве и ваљане информације, а надоградња је много лакша. Један од разлога је и тај што наше млађе селекције имају слабе резултате, што је одраз рада у нашим клубовима. Нема разлога да се било ко на ове моје речи љути, некада је требало да прођеш сито и решето па да заиграш у репрезентацији, а данас малте не игра ко год хоће.

Неимаштина је оковала руке и ноге клубовима?

- Нисам неко ко треба да осуђује или решава уочене проблеме, али је евидентно да се у већини клубова ради површно, проналазе се ад хок решења, нема систематичног рада, а да не говорим о посвећености индивидуалним тренинзима. Без јаких клубова нема ни јаке репрезентације и нико не може да каже да немамо талентоване деце. И то много, али их упропаштавамо неправилним и неодговарајућим радом и системом такмичења, поготово млађих селекција.

Да ли су овакви кампови, као у Црвенки, један од начина да се поправи стање у млађим категоријама?

- Понављање је мајка знања, тако и у спорту што више пута поновиш одређене ствари увек је боље. Ретко који клуб има голманског тренера. Тачно се види колико овде голмани на кампу напредују. Свесни смо да им за овако кратко време не можемо показати све, али им можемо дати смернице и упутства шта треба даље да раде. У кампу деца, за разлику од клуба где раде с једним тренером, овде тренирају са више њих који имају различите стилове и погледе на рукомет. Например, овде су имали прилике да виде српски и скандинавски начин тренирања, пошто су с њима радили тренери из Финске и Норвешке.

Рукомет има још један проблем, а то је што деца одлазе у друге спортове?

- Највише их иде на кошарку и одбојку,а и у фудбалу је све више високих играча, што је некада било незамисливо. Лоши резултати, репрезентативни и клупски, немарност и недовољна ангажованост људи из рукометних клубова да анимирају децу учинили су да их је све мање у нашем спорту. Рукомет спада у спортове за које нису потребна велика улагања да би се играла Лига шампиона у Србију. Ниједан играч не може да напредује ако се такмичи против слабијих од себе. Наравно, нико и не говори да сада српски шампион треба да се надмећу са Веспремом или Барселоном, али могу да се доведу квалитетни играчи, да се праве добре екипе и да се приче са квалитетним домаћим рукометашима који играју за ситне паре широм Европе.

Опет се враћамо на немање новца?

- Не бих се сложио с тим да нема новаца. Како кошарка има, два-четири милиона, исто је и у фудбалу! Магнет за све су успеси и резултати репрезентације. Самим тим појавиће се и спонзори, већи број деце показаће интересовање за рукомет. Данас рукометни клубови Звезда и Партизан нису више магнет никоме, али истоимени клубови у фудбалу и кошаци јесу. Потребно је о свему добро размислити и кренути у боље сутра – каже 43-годишњи Ненад Пуљезевић.  

Јово Галић