„Орлови” без снаге и среће

самим тим изгубили све шансе да се домогну Рија и то ће бити први пут, после пет узастопних учешћа, да наше репрезентације неће бити на највећој спортској смотри.

Разочарање је велико, пре свега јер наша екипа има индивидуални квалитет, али није пуно тога показала на турниру у Берлину. Истини за вољу, уз мале промене играчког кадра, и са неколико повређених момака који су тренутно ван строја у својим клубовима, Србија није могла много против актуелних светских шампиона Пољака и веома упорних Немаца који су имали предност домаћег терена. Борили су се “Орлови”, желели су много, али их Олимпијада видети неће.

Према очекивању, наша јавност осудила је овај неуспех јер је навикла на добра издања наших одбојкаша, а највеће ударце за сада трпи селектор Никола Грбић. Упркос чињеници да је наша селекција у Светској лиги била сребрна, мали аларм се упалио после седмог места на Европском првенству, а сада је већ стање опште узбуне.

Неколико је разлога који су довели до овога, па слободно можемо рећи, фијаска у Берлину и само освојеног сета против најјачих ривала у иначе, не тако јакој групи. Ниеј било времена за квалитетне припреме, али исто је тако и осталим екипама. Оно што је највећи грех који је починио Грбић у овој акцији је чињеница да је са списка изоставио Николу Ковачевића, примача сервиса и једног од најискуснијих наших играча. Ковачевић има 32 године и може се рећи да је на врхунцу, али за њега није било места.

С једне стране, нормално је и спортски правити смену генерација и пружати шансу млађим снагама, али је питање да ли је за то време пред квалификациони турнир за Олимпијске игре. Нема Србија баш тако пуно играча да би могла да се одрекне најискуснијих, а добар пример је ту једна велика Русија, олимпијски шампион, која се није одрекла Тетјухина који има чак 40 година. Поред Ковачевића, ту су још Никић и Петковић, али они нису били у националном тиму ни прошле године, а показало се да има места и за њих.

Били су “Орлови” борбени, пуни жеље, али није то било довољно. Пољска је оправдала улогу фаворита, мада, истини за вољу, нису наши момци често имали среће. Против Немаца, осетила се несигурност, недостатак лидера, проблеми са сервисом и пријемом сервиса... Против толико чинилаца, Србија није могла и изостаће из Бразила. Сада се намеће као закључак да је неопходна добра анализа, без “падања глава” и нови систем и план за Токијо 2020. јер ће тада велики део садашње екипе бити у зениту каријера. Да ли с Грбићем или не (и о томе се дискутовало), остаје да се види, али ништа у нашем Савезу нису радили док су главе “вруће” па треба очекивати конкретне мере у наредном периоду.

Нашој одбојкашкој јавности сада остаје да се нада и да свим срцем навија за наше девојке, које су међу првима обезбедила место у Рију, да дођу до медаље јер је то последња шанса за поједине које су већ дуго у националном дресу. Тамо ће бити међу фаворитима, па не би било лоше да нека медаља на кратко засени таму коју су донели одбојкаши, а онда, све поново јер почиње нови олимпијски циклус.

Марко Ристић

А група

Пољска – Белгија  3:0

Програм

А група

Србија – Белгија  (14)

Пољска – Немачка  (20)

Б група

Француска – Бугарска  (17)

Последњи меч с Белгијом

После два кола у А групи, Србија и Белгија су најмање показале и њихов данашњи (петак) сусрет (14 часова) ништа не мења око полазника у полуфинале, али се ипак игра за престиж.

Биће тешко “Орловима” да охладе главе, да се носе с губитком шанси за Олимпијаду, и да на најбољи могући начин заврше квалификација у Берлину.