Желимо да достигнемо стандард чланица ЕУ
Пише: Јадранка Јоксимовић
- Однос Србије и Европске уније, као и других земаља кандидата, или оних који су на путу ЕУ, није однос условљавања или импостирања захтева, већ процес прихватања наше државе
веома јасно уређених институционалних веза и стандарда. Дакле, не ради се о моралним или неким другим везама, већ о јасним процедурама и правилима придруживања. Ми смо до сада у процесу придруживања испуњавали све обавезе које иду кроз етапе, фазе самог процеса придруживања. И то ћемо чинити и у будућности, како процес буде напредовао, у складу са оним што је договорено са нашим европским партнерима. Наравно, пре свега водећи рачуна о нашим државним и националним интересима.
Европска унија добро познаје економску, привредну и социјалну ситуацију у Србији, и сигурна сам да ће нам помоћи у реформском процесу који смо започели, и који би требало да доведе до суштинског напретка нашег друштва - и у економији, владавини права, јачању институција, и стварању функционалне и ефикасне државе која је добар сервис грађанима. Јер, то је стварни политички, друштвени и економски интерес овог процеса придруживања.
Важно је да грађанима приближимо све аспекте чланства у ЕУ. Не слажем се са бомбастичним изјавама које, чини се, неке колеге политичари олако дају. У комуникацији са јавношћу јасно сам истакла да је пут у ЕУ пун изазова, али и користи за државу и грађане. Да бисмо на прави начин разумели процес, потребно је да знамо шта су објективно утврђени критеријуми који су део акција, али и укупан контекст међународних односа у тренутку када кандидат започиње или је у току преговора. У процесу интеграција јасан је принцип условљавања, исти је за све, то су стандарди који се очекују да буду примењени од кандидата. Нико нас не приморава да радимо нешто ако нећемо. Али ми смо рекли да хоћемо у ЕУ зато што је нормално да се реформишемо и достигнемо животни стандард држава Уније.
Србија мора да усвоји сет реформских закона не због ЕУ већ да би наши грађани живели боље. Ефекти се неће видети одмах, али за 2 -3 године сви ће разумети колико је било важно ово што данас радимо. Стандарди који се пред нас постављају на путу евроинтеграција нису ствар удовољавања жељама ЕУ, већ начин да ми почнемо да живимо у уређеној земљи. Реформе су неминовне уколико желимо да живимо боље. Јесте да нам је данас тешко али уколико не променимо системски ствари сутра ће нам бити још теже.
Наравно да постоје политичке околности које су олакшавајуће или отежавајуће. Бриселски споразум је свакако за нас тежак за спровођење, јер је производ лоше политике коју су претходне владе деценијама спроводиле. Решили смо да се покренемо из зачараног круга неактивне и ламентирајуће политике према КиМ. Увек ћемо аргументима бранити интерес наше земље и интерес наших грађана. Процес европских интеграција је динамичан процес, који није лак и који подразумева дијалог и решавање неспоразума.
Све државе су прошле неке врсте политичког условљавања. Зато то и јесте захтеван и вишегодишњи процес. Неке земље су чак захваљујући неким за њих повољнијим међународним околностима постале чланице иако нису до краја биле припремљене. И шта сад? Хоћемо ли да се бунимо и љутимо, или ћемо да радимо макар оно што је до нас - да реформишемо друштво због нас самих, али и покушамо да нађемо заједнички језик са европским партнерима. Наша стратешка опредељеност ка ЕУ најважнији је спољнополитички циљ Србије, а наравно да се трудимо да одржавамо добре политичке и економске односе и са другим партнерима.
Препозната је озбиљност Србије али и европске вредности солидарности и толеранције наших грађана током актуелне мигрантске кризе. Радимо колико можемо, реализујемо оно што смо обећали, али немамо право да игноришемо потребе грађана, пре свега економске.
Отварање поглавља представља нову фазу у процесу приступања која даје додатну динамику процесу европских интеграција. У питању је важан политички сигнал и валоризација оног што грађани подржавају. То је признање и Србији као држави и свим њеним грађанима. Преговори по поглављима подразумевају даљи рад на реформама у свим друштвеним областима, пре свега усклађивање нашег законодавства са правом Европске уније, али и ефикасну примену прописа.
У наредном периоду ће се, поред економских реформи које остају апсолутни приоритет ове Владе, највише радити на реформама у области правосуђа, борбе против корупције и даљој рационализацији и професионализацији државне управе. Отварање поглавља директно утиче на ефикасније спровођење реформи. Међутим, напомињем да убрзање преговора са Европском унијом није наш примарни мотив за примену реформи, већ жеља да Србија буде пристојно и уређено европско друштво.
(ауторка је министарка Владе Србије задужена за евроинтеграције)