Заједно граде нове симболе Новог Сада

нешто треба да остане и иза нас – изјавио је  председник Покрајинске владе Игор Мировић пре потписивања Протокола о сарадњи Аутономне Покрајине Војводине и Града Новог Сада.  

Иницијални документ о заједнички договореним инвестицијама Града и Покрајине Мировић је потписао с градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем, и нагласио да се ради о инвестицијама стратегијског карактера, изградњи објеката значајних не само за град већ и за Покрајину и државу.

Протоколом су таксативно наведени приоритетни пројекти у којима је предвиђено заједничко учешће Војводине и Новог Сада: рушење постојећег објекта Радио-телевизије Војводине, учешће у изградњи Б и Ц блока Клиничког центра Војводине које финансира Министарство здравља, изградња нове зграде Завода за хитну медицинску помоћ Новог Сада, уређење Кампуса Универзитета у Новом Саду, реконструкција Булевара ослобођења у Новом Саду, изградња фабрике воде, затим регионалне депоније и централног пречистача отпадних вода. Осим тога, предвиђена је сарадња и код следећих пројеката: Сентандрејски булевар с мостом преко Канала ДТД, друга трака државног пута Иб реда у Футогу и прва фаза изградње државног пута ИИа реда од Новог Сада до Руменке.

Председник Покрајинске владе нагласио је да до сада није било таквог споразума између Новог Сада и Војводине, због чега су у деценијама изостајале веће заједничке инвестиције. Како је истакао, само уједињено и сложно, с добрим плановима и удруженим финансијама, могу се реализовати пројекти „који надмашују нашу генерацију“. Као успешан пример из прошлости навео Мост слободе преко Дунава, који су заједнички градили Нови Сад и АП Војводина, додајући да је за тај податак сазнао из аутобиографије некадашњег новосадског градоначелник Јована Дејановића.

– Определили смо се за то да с Новим Садом потпишемо такав протокол, пре свега због тога што је Нови Сад главни административни центар АП Војводине, што у њему живи готово четвртина становника Војводине и због тога што су у њему и установе од покрајинског и од националног значаја. Новац који ће бити обезбеђен за те заједничке радове, додељиваће се по процедурама које су предвиђене законом и одговарајућим правилима за доделу новца – рекао је Мировић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић додао је да од конституисања нове Покрајинске владе, после дуго времена, Град Нови Сад има „природну и нормалну комуникацију с Покрајинском владом“.

– То је велики подстрек за Град да реши већи корпус инвестиција на својој територији уз подршку Покрајинске владе – напоменуо је Вучевић. – За нас та подршка није само декларативна, она је за нас суштинска. Већ ове године покрећемо уређење Кампуса и изградњу најмодерније зграде Завода за хитну медицинску помоћ, која ће бити на понос свих грађана Новог Сада.

Он је такође изразио уверење да ће заједно с Покрајинском владом успети да обезбеде сагласност и учешће Републике у одређеним пројектима који су од заједничког интереса, а као један од таквих навео је изградњу булевара на траси Сентандрејског пута, с новим мостом преко Канала ДТД.

– То је последњи улазни правац у Нов Сад који би добио булеварски тип и растеретио саобраћајну гужву и олакшао живот грађана, пре свега Клисе и Слане баре – појаснио је Вучевић, додајући да ће Нови Сад подржати Покрајину у пројектима који се буду реализовали на територији града, без обзира на то у чијој надлежности они били, наводећи подршку у изградњи Клиничког центра Војводине, коју је окарактерисао као „непроцењиво важну инвестицију“, те изградњу нове зграде РТВ Војводине.

А. Савановић

Новац за КЦВ чека готово деценију

Председник Покрајинске владе изјавио је да су Војводина и Град Нови Сад заједно поднели иницијативу министарствима финансија и здравља да се резервисана средства за изградњу Б и Ц блока Клиничког центра Војводине активирају. Новац је обезбеђен пре готово деценију од Европске инвестиционе банке, а од њега се, између осталих, гради Клинички центар у Нишу, а градиће се и КЦ у Београду.

– У протеклих месец дана смо с Новим Садом заједнички припремили пројектну документацију. У овом тренутку је она налази пред Градском управом за урбанизам и очекујем да ћемо у наредних неколико дана добити грађевинску дозволу за тај пројекат. Након тога, ствар прелази у надлежност двају министарстава. Од јула, када је изабрана Покрајинска влада, ми и Град непрекидно потенцирамо то питање. Обавили смо разговоре с надлежним министрима и тај пројекат смо унели у заједничку агенду. Да би се могао реализовати, потребне су техничке радње које треба да спроведе Министарство финансија и, с обзиром на значај пројекта, очекујем подршку Владе и надлежних министарства, као што смо имали у протекла два месеца када смо акцију покренули – истакао је Мировић.

Он је нагласио да је тај финансијски аранжман ЕИБ-а ратификован у Скупштини Србије пре више од десет година и да од 2004. године, када је кредит био оперативан, то питање није покретано па је новац стајао на рачуну.

– Не може се то дефинисати само као нека врста политичког неслагања јер је било момената када су друге странке имале јединствени политички фронт на свим нивоима. Пре би се рекло да их није интересовало – закључио је Мировић.