За сваку клупу 13 кандидата
На ванредним парламентарним изборима у Србији учествује 20 изборних листа, на којима су имена укупно 3.270 кандидата. То значи да се за свако место у дому
парламентараца на Тргу Николе Пашића надмеће 13 кандидата.
Грађани ће у недељу, 24. априла, бирати 250 посланика на период од четири године. То ће бити 11. избори за Скупштину Србије од успостављања вишестраначког система 1990. године, а пети ванредни од промена 2000. године. Истовремено, то ће бити трећи парламентарни избори за нешто мање од четири године.
Бирачка места у Србији биће отворена у 7 часова, а затворена у 20. Право гласа на овим изборима има 6.737.808 грађана, који ће се изјашњавати на 8.378 бирачких места, од којих је 29 у затворима, а 38 у иностранству.
На бирачким местима у Аустрији, Белгији, БиХ, Италији, Јужноафричкој Републици, Македонији, Румунији, Русији, Немачкој, Словачкој, Словенији, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима, Француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој и Швајцарској гласаће се 24. априла од 7 до 20 часова, а у Великој Британији, Канади и САД 23. априла од 7 до 20 часова по локалном времену. Резултати гласања на бирачким местима у иностранству не смеју се јавно саопштавати нити истицати на бирачком месту пре завршетка гласања у Србији.
Републичка изборна комисија прогласила је за стране посматраче представнике Централне изборне комисије Русије, ЦИК БиХ, Делегације Европске уније у Србији, Мисије ОЕБС-а, амбасаде Румуније и Државне изборне комисија Словеније. Рок за пријаву домаћих посматрача истекао је .
Коначне резултате парламентарних избора РИК треба да објави у року од 96 сати од затварања бирачких места, што значи најкасније 28. априла у 20 часова. Скупштина треба да буде конституисана у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.
Најкасније у року од десет дана од дана објављивања укупних резултата избора, РИК ће све добијене мандате с изборне листе доделити кандидатима по редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата с листе.
Посланички мандати расподељују се применом система највећег количника, тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно с бројем 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника отпада на њу.
За мањинске изборне листе не важи цензус од пет одсто гласова укупног броја бирача изашлих на изборе. Након што буде утврђен коначни одзив бирача, тај број дели се с 250, колико има места у парламенту, да би се добио број гласова који је потребан за освајање једног посланичког мандата. При просечном одзиву – око четири милиона – за једно посланичко место потребно је између 14.000 и 16.000 гласова, што значи да ће у парламент ући оне странке националних мањина које буду освојиле најмање толико гласова.
Прву седницу Народне скупштине сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, у овом случају то ће бити Маја Гојковић. Потврђивањем мандата две трећине народних посланика престаје мандат претходног сазива Народне скупштине. Тој седници до избора новог председника председаваће најстарији народни посланик. Већином гласова свих народних посланика, парламент ће изабрати председника и једног или више потпредседника.
С. Станковић
Николић предлаже, Скупштина бира
Владу Србије бира Народна скупштина после сваког конституисања. Кандидата за председника Владе парламенту предлаже председник републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа. Кандидат за премијера Скупштини износи програм владе и предлаже њен састав. Народна скупштина истовремено гласа о програму владе и избору председника и чланова владе. Нова влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.
Кабинет Александра Вучића изабран је 27. априла 2014. године.
Како је било 2014.
Грађани су последњи пут на биралишта за посланике излазили 16. марта 2014. године, када је листа „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“ тријумфовала са 158 освојених посланичких места. Коалиција окупљена око СПС-а освојила је тада 44 мандата, ДС 19, СДС 18, СВМ шест, СДА Санџака три и Партија за демократско деловање два.