Вучић: Не верујем Дачићу / Дачић: Не волим искакања

у којима су актери били, с једне стране, функционери СНС-а и чланови Владе Зорана Михајловић и Небојша Стефановић, а с друге, функционери социјалиста, попут Бранка Ружића и Милутина Мркоњића. Доскора све је остајало у том кругу, да би се ових дана, први пут од када су те две странке у коалицији, огласио премијер и лидер СНС-а Александар Вучић, признајући да „никад није веровао у лојалност Ивице Дачића, али да су социјалисти били у Влади јер је сматрао да је то добро за будућност Србије”.

– Никакве лојалности Дачића није било – рекао је први човек СНС-а. – Дате им шансу због интереса Србије, а они вам врате скандирајући „Вучићу, педеру!” Све сам разумео, не можете да ме уплашите губитком власти.

Он не открива које су странке, ван изборне листе СНС-а, могући будући коалициони партнери и да ли уопште рачуна на СПС, већ само каже да ће „неке од њих узети и за неку будућу владу јер је то добро за Србију, иако у људском смислу на њих не може да рачуна”.

Прозвани председник социјалиста тврди да није с Вучићем причао о постизборној коалицији, али је сигуран у то да је СПС бољи партнер од Тадића и Чеде, Пајтића или антиевропских странака. Подсећа на то да су у СПС-у о свему одлучивали демократски и једногласна одлука је била да буду део коалиције са СНС-ом.

– Зато ми се не свиђају ситуације искакања – признаје Дачић.

Политичком аналитичару Драгомиру Анђелковићу делује да је у некој мери сукоб СНС-а и СПС-а – изнуђен.

– Не мислим да је СНС изазвао тај сукоб, нити да му то одговара, као што не мислим да је то учинио врх СПС-а. Али део СПС-а јесте – примећује Анђелковић. – Једна групација унутар СПС-а већ дуже води кампању против СНС-а, односно против Вучића лично. Не верујем да је врху СПС-а циљ да уђе у такву конфронтацију, али део те странке тако поступа. С друге стране, и врх СПС-а калкулише да ли му се то исплати или не, чак и ако претерано не жели такву критику. Све то се изродило у један већи сукоб. А да ли ће тај сукоб довести до трајног разилажења – видећемо. У свему томе је битно то да, пре свега, последицу такве политике може трпити СПС. Многи који гласају за ту странку, то чине верујући да ће СПС бити део власти. Ако процене да тога неће бити, вероватно ће се део чланства и симпатизера демотивисати, а неки ће сигурно прећи и на страну СНС-а.

На питање како то да Дачић не може да „умири” тај део СПС-а који с времена на време изазива сукоб између две странке, Анђелковић одговара да „Дачићева позиција у СПС-у није тако чврста да би могао владати потпуно апролутистички”. До сада је, како додаје, лидер социјалиста правио договоре са СНС-ом тако да он буде задовољан па је тиме унутар СПС-а створио један велики блок који је незадовољан. 

– Но, мислим да су се ствари исувише отргле и да је то ниво конфронтације који је опасан за СПС – упозорава Анђелковић.

Аналитичар Бранко Радун каже да је очигледно да је СПС почео „некако да солира своју кампању, мимо те договорене агенде Владе, па је било испада против Вучића, који су били везани за скупове и промоцију социјалиста”.

– Ми не знамо све јер је политика замршен сплет интереса и нечег што је јавно и оног што се не види. Не знате ко све кога подржава, финансира, па не можете увек да судите на основу оног што је медијски доступно. То је увек само врх леденог брега. Када премијер каже тако нешто, мисли на изјаве неког из врха СПС-а, али и на нешто што се не види у политици – каже Радун о Вучићевој изјави да Дачић није био лојалан.

На питање шта је највише утицало на то да се страначки односи покваре после четири године сарадње, одговара да је пре свега „узрок понашање СПС-а у кампањи”.

– Сетите се оне изјаве, која је демантована, да ће Вучић молити Дачића за коалицију. СПС је можда прерано излетео с неким самопоуздањем да ће бити неопходан за формирање будуће владе. У СПС-у вероватно постоји процена да ће Вучићу ипак фалити нека подршка па су прерано кренули с неким тријумфалистичким изјавама – предочава Радун.

Светлана Станковић

Жртва и снажан загрљај

По мишљењу Бранка Радуна, постоји нека врста конфликта и суревњивости између напредњака и социјалиста. Указује на то да је СПС нервозно реаговао у неким стварима јер имају осећај да у коалицији са СНС-ом губе идентитет, да су у њиховој сенци, да не могу да се позиционирају, да су у некој врсти „снажног загрљаја”. Постоји страх да ће на овим изборима онај ко ће бити за власт гласати за Вучића и СНС, а ко жели гласа за опозицију, да ће заокружити неког другог, те да ће СПС бити жртва такве поларизације.

– Али ипак мислим да је преурањено доносити закључке о томе како ће се формирати будућа влада, да ли ће СПС бити у њој. Треба мало да се смире страсти, али и да се виде резултати избора, па ко ће у којој мери коме  бити потребан – подвлачи Радун.

Консеквенце и коалициони дуг

На молбу да каже шта значи када после четири године коалиције премијер јавно саопшти да Дачић није лојалан, Анђелковић сматра да је Вучић пре свега мислио на то да је Дачић, као коалициони партнер који је узет у коалицију а да и није морао да буде у њој, који је своје учешће у власти на неки начин дуговао лидеру СНС-а и тој странци, дужан да укроти такве незадовољнике у странци.

– А Дачић, опет, није хтео конфронтацију, нити да уђе у ту врсту ризичне операције па је пустио ту групацију да напада премијера, што је оправдано изазвало гнев код Вучића и врха СНС-а. Ако стварно дође до усијања ситуације, консеквенце ће пре свега бити на страни СПС-а јер тада они неће бити у власти – закључује Анђелковић.