Војводина с два грба и две заставе

чији је оснивач Аутономна Покрајина Војводина. Од укупно 109 посланика који су присуствовали седници, „за“ је гласало 90, против шест, док је 13 било уздржано.



Нови-стари грб представља традиционални грб из 1848. године с црвеним штитом на којем је сребрни крст између четири златна оцила, ивицама окренутим ка стубу крста. Штит је опасан отвореним венцем састављеним од, с леве стране жирове гранчице, а с десне стране маслинове, природних боја, које су доле везане плавом пантљиком. Штит лежи на војводском плашту с три набора, висећем испод затворене војводске круне, на два дела раздељене, која покрива средњи набор порфире. Традиционална застава биће традиционална српска цвено-плаво-бела тробојка, нешто светлијих нијанси црвене и плаве с грбом из 1848. године.



Традиционални грб и застава придружиће се већ постојећем грбу и застави Војводине, али ће се грб наћи и на свим службеним документима, односно печату покрајинских органа.Традиционални грб Војводине представља грб Кнежевине Србије који су учесници Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године, уз српску тробојку, узели да представља Србе у Угарској. Тада је упућен захтев Бечу за српском аутономијом у Угарској и проглашена Српска Војводина.



Доношењу одлуке о употреби традиционалних симбола, коју прописује Статут Војводине усвојен 2014. године, претходила је готово петосатна расправа у којој су се износили аргументи за усвајање те одлуке и против ње. Посланици листе „Александар Вучић – Србија побеђује“, коалиције око Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке, Савеза војвођанских Мађара својим гласовима обезбедили су чак и више гласова од  двотрећинске већине (80 посланик) потребну за изгласавање одлуке, посланици Демократске странке и Покрета Саше Радуловића „Доста је било“ били су уздржани, док су посланици Лиге социјалдемократа Војводине били против, уз тврдњу да грб не испуњава термин традиционални јер је коришћен веома кратко и да не доприноси помирењу. Против усвајања одлуке су били и посланици Мађарског покрета. 



Сама одлука о коришћењу традиционалног симбола и грба била је пред посланицима претходног сазива Скупштине Војводине 2015. године, али тадашња већина, коју су чинили ДС и ЛСВ, није подржала њено доношење па је пре образлагања предлога скупштинске одлуке др Орловић шаљиво прокоментарисао да се нада да ће овај пут имати више среће него лане.



За председника Покрајинске владе Игора Мировића ти симболи садржани су у Статуту и самим тим обавеза Војводине је да их имплементира.

– Војводина жели да буде под свим заставама и симболима – изјавио је Мировић. – Наравно, изнад свих симбола постоји симбол Републике Србије, њен грб и њена застава.



Он је додао да је ту тему пратило много манипулација, неистина и дезинформација.– Нашу одлуку о употреби и постојећих и ових нових симбола ћемо спроводити јер то тако прописује Статут. То је нешто што је, пре свега, потреба да се доследно и у потпуности поштује акт који дефинише Аутономну Покрајину Војводину и правно обавезује у делу употребе симбола. То питање није тако важно за живот и рад људи, али је важно као питање принципа да у свему у потпуности поштујемо Статут. Пошто не укидамо постојеће симболе, ко онда може да каже да се идеолошки обрачунавамо? Нико. Ако не бисмо приступили примени ове одлуке, могли би да кажу да не поштујемо Статут. Према томе, сви агрументи су на страни ове одлуке. Она није уперена ни против кога јер имамо и симболе националних мањина у Војводини – казао је Мировић.



Он је рекао и да би било примерено да Војводина има један симбол. Да ли ће доћи до тога, навео је он, зависи пре свега од струке и воље посланика.

– То не може бити никакав процес у којем ће неко наметати вољу другоме, до дефинисања оваквог начина употребе симбола, и постојећих и нових, дошло се кроз дијалог у Скупштини приликом доношења Статута и резултати дијалога су симболи о којима се расправља – нагласио је председник Покрајинске владе.



Шеф посланичке групе ЛСВ-а Бранислав Богарошки рекао је да је одлука идеолошке природе.– Долазимо у ситуацију да Покрајина има два симбола у паралаленој употреби, што мислим да је незабележено у Европи – казао је Богарошки. – С друге стране, проглашено је традиционалним нешто што не може бити традиционално. Ако имате симбол који је у употреби мање од месец дана, и то незваничној, и то прогласите традиционалним, то је, у најмању руку, насиље над историјом, а скупштинска већина може да усвоји оно што сматра да треба да усвоји, али карактер традиционалног може добити само оно што је био у вишедеценијској употреби. Измишљати старије од старог је неприхватљиво, али то смо, нажалост, већ гледали у овој земљи. Изгледа да је то већ постао манир – да свака нова скупштинска већина прави нову историју.



Он је изразио бојазан да ће, осим што ће бити две заставе и два грба, скупштинска одлука продубити јаз између два погледа на Војводину. Насупрот ЛСВ-у, председник Скупштине Војводине и лидер СВМ-а Иштван Пастор казао је да се том одлуком не утврђују симболи Војводине јер су они утврђени пре две године усвајањем Статута Војводине, а донета одлука прописује само како ће се они користити.



– Будући да се сваки симбол везује за одређени историјски тренутак, и овај се везује за историјски тренутак од пре 160 година – напоменуо је Пастор. – Из моје позиције гледано, ми смо тада, као Мађари, били на другој страни, али то не значи да то данашња популациона већина не може прихватити као симбол и да ми тај симбол не поштујемо. Ако имамо право да имамо своје националне симболе, не видим зашто би било ко од нас имао било шта против тога да се овај симбол утврди као симбол Аутономне Покрајине Војводине и од нас који смо у односу на те симболе у неком историјском периоду имали другачији став и у односу на размишљање о том историјском тренутку можда имамо другачији став.



Он је рекао да је 70 одсто популације у Војводини српске националности, и да већински народ има право да одабере своје симболе „и не види разлога зашто би тиме Мађари као мањинска заједница требало да буду повређени.Као аргумент за одбијање традиционалних симбола посланик ЛСВ-а Бојан Костреш позвао се на помирење у региону између Србије и Мађарске, као и на помирење националне и грађанске државе. Он је при том навео да злодела која су се догодила на овим просторима заправо вуку корене из 1848. године, када је, како је рекао запаљена црква у Томашевцу, где је он крштен. По Кострешу, истицање традиционалних симбола подсећа поражену страну која ће бити и кажњавана ако не користи традиционалне симболе. На ту Кострешову изјаву реаговао је Пастор.

– Ја сам један од оних малобројних политичара који је говорио на обележавању годишњице Мајске скупштине. Ја сам том приликом изговарао реченице којим смо ми историјски, национално, као Мађари, то ставили на своје место – напоменуо је он. – Немојте, молим вас, у ову причу око које се не можете договорити да увлачите нас као политички аргумент! Јер, мислим да то није поштено.



Зашто ми не желимо у овој расправи да учествујемо? Јер мислимо да, ако ми по прописима ове државе имамо право да утврдимо своје националне симболе, онда имамо обавезу да станемо уз оно решење које ви будете договорили. И не мислим да ће на основу тога Војводина бити више и мање грађанска. Биће грађанска у тој мери у којој смо спремни да прихватимо и поштујемо оно о чему смо се договорили.



И припадници мањинске заједнице из посланичке групе СНС-а Гизела Црквењаков, Јелена Јовановић, Матија Ковач су такође нагласили да подржавају традиционалне симболе, они нимало не вређају њихова национална осећања и сматрају да усвајање традиционалних симбола српског народа такође значи поштовање право на различитости у Војводини.

Шеф посланичке групе ДС-а Борислав Новаковић је рекао да ће посланици његове странке бити уздржани на гласању о симболима јер, како је навео струка нема позитивно мишљење о употреби предложених традиционалних симбола.– Српско хералдичарско друштво је свој став упутило Скупштини и било је врло јасно да предложена традиционална застава и грб не одражавају традицију Војводине и као такви не би требало да буду у употреби – рекао је Новаковић.



За шефа посланика СРС-а у војвођанском парламенту Ђурђа Јакшића нема никаквог спора да је Мајска скупштина у Сремским Карловцима 1848. године одлучила да грб Кнежевине Србије користи као своје званичне симболе и да радикали подржавају тај предлог, али је навео да су садашњи грб и застава Војводине донети „својеврсним политичким насиљем“ и немају никакво утемељење. Он је најавио иницијативу за промену Статута Војводине, чиме би се садашњи грб Срема, Баната и Бачке и застава с три звезде могли избрисати и ставити ван снаге.



Шефица посланичке групе ДЈБ-а Светлана Козић истакла је да традиционални симболи нису обичајно засновани.– Традиционално подразумева нешто што се преносило с генерације на генерацију и у употреби је било дуго година, а овај грб је био у употреби мало времена и није прешао с генерације на генерацију – навела је Светлана Козић. – Уколико већ имамо овакву одлуку, питање да ли је требало да хитримо с њеним доношењем.



И СПС је подржао доношење традиционалних симбола јер они представљају симбол многогодишње борбе српског народа за прикључење матици Србији.– Овом одлуком се ни на који начин не угрожава право националних заједница да, преко својих националних савета, имају своје симболе, а то им ганатује и закон и Устав – рекао је шеф Социјалиста у покрајинском парламенту Павле Будаков. – Овом одлуком сви народи који живе у Војводини имају своје симболе.

Он је додао да би волео када би Војводина, у ближој будућности, добила један грб и једну заставу.

Е. Марјанов, А. Савановић

 

Касаловић у финансијама

На седници Покрајинске скупштине за заменика покрајинског секретара за финансије изабран је Зоран Касаловић. Он је завршио Економски факултет, а вишегодишњи је народни посланик Социјалистичке партије Србију у републичком парламенту, а од 2004. до 2008. године био је председник општине Житиште.

Прихваћен извештај о извршењу буџета

Скупштина Војводине је с 92 гласа „за“ и десет против прихватила и Извештај о извршењу буџета Покрајине за првих шест месеци. Како је нагласио председник надлежног скупштинског одбора за буџет и финансије Јован Лазаров из СНС-а, његова странка гласа за извештај само зато да Министарство финансија не би зауставило трансферна средства према буyету АПВ, што може урадити на основу Закона о буџету у случају неприхватања извештаја.

Напредњаци су при том указали на велики јавни дуг Војводине, који износи више од девет милијарди динара због пропале Развојне банке Војводине, затим да је новац из покрајинске касе углавном трошен за туризам и пројекте невладиних организација, где је извршење буyета готово 100 одсто, док је код капиталних улагања извршење само око 36 одсто у условима када је у здравсту катастрофална ситуација.