Вертикала власти за већу ефикасност и одговорност

покрајинске власти има прилику да споји сва три нивоа власти и њихово функционисање учини ефиканснијим, сагласни су саговорници „Дневника“ политички аналитичар Бранко Радун и политиколог проф. др Душко Радосављевић, али се њихови ставови по питању резултата функционисања тако успостављене политичке вертикале разликују.



Српска напредна странка остварила је убедљиве победе и на републичком и на покрајинском нивоу и у већини локалних самоуправа, тако да јој, практично, нису ни потребни коалициони партнери, наводи Радун. Он додаје, у разговору за наш лист, да се до сада показало да више мана има систем где су различите коалиције на различитим нивоима, јер је постојала лоша комуникација између локалне, покрајинске и републичке власти, пошто су одређени нивои власти били дискриминисани ако се не уклапају у политичку причу.



– То код нас, због страначких страсти, оде сувише далеко. Многи пројекти су каснили зато што некоме није одговарало да неко други поентира на томе и слично. Много је било реалних притужби да, због губитка легитимитета који је тада имала покрајинска власт, органи АПВ нису функционисали у пуној мери, већ су се бавили странкама, политиком и ишчекивањем избора. Много мана је показао систем у коме имамо различито политички конципиране власти на локалу, покрајини и републици. Верујем да ће након формирања сва три нивоа власти постојати нормална комуникација и то је логично очекивати - наглашава Радун.



Он истиче да би једна од мана такве хијерархијске устројености могла да буде „опуштеност“ неког нивоа власти услед одусуства довољно јаке опозиције, али да је истовремено добро што ће власт једне странке на свим нивоима донети и већу одговорност.

- Имамо коначно власт једне странке, односно доминацију једне странке на сва три нивоа, јер онда та странка има и одговорност. Јер када имате врло разнородну коалицију, онда не знате ни кога да кривите или кога да похвалите за нешто што је урађено, а различити нивои власти међусобно пребацују одговорност са једне на другу. Овако, када је једна странка добила толику подршку, она је одговорна и не може да се крије иза других странака, без обзира и ако уђе у коалицију са другим странкама, јер СНС има доминантан положај и доминантну одговорност – истиче Бранко Радун.



Душко Радосављевић сматра да странке говоре да су једино онда сигурне у спровођење свога програма, ако имају власт на свим нивоима и то је пошло за руком СНС-у, као што је то био случај са Демократском странком од 2008. до 2012. године.

- Очигледно да сматрају, ако нису на једном нивоу власти доминантне, да је то камен у ципели и знатни поремећај у њиховом програму. Ово је само уствари остварена жеља владајуће партије да контролише ситуацију од месне заједнице завршно са нивоом председника републике. Али мислим да ће ситуација бити још гора него у време када је ДС имала власт по вертикали. Као што ни у Демократској странци на нижим нивоима власти нису били јако самостални, за сада није препознато у СНС да нижи нивои могу да постану партнери или да буду равноправни у разговору са председником странке. Поновиће се, у најмању руку, иста ситуација као што је било од 2008. до 2012. године – каже Радосављевић.



Бранко Радун наглашава да та вертикала није функционисала у време апсолутне власти ДС-а од 2008. до 2012. године, јер је изостало доношење аката који би дефинисали питање функционисања аутономије Војводине, због унутарстраначког сукоба између војвођанског дела странке и централе у Београду.



–  Покрајинска администрација је била у неком гарду према Београду и ту је последње четири године слабо шта функционисало, што су највише осећали грађани Војводине. Направљена је немерљива штета политиком ината и „да комшији цркне крава“. Што се будуће покрајинске власти тиче не очекујем такав сценарио, јер у СНС нема такве поларизације и поделе, и биће много бољи односи покрајинске и републичке власти, него за време ДС-а. Та вертикала ће коначно профункционисати и најважније за грађане је да та три нивоа власти раде заједно, а шта ураде и колико ураде, тако ће проћи на наредним изборима – закључио је Радун.



Што се тиче послова на дефинисању аутономије Војводине и доношењу законских решења, о чему је било говора и пре предизборне кампање, по Радосављевићу грађани покрајине неће имати никакву корист од функционисања власти СНС по вертикали.

– За Војводину то неће значити ништа. Закони о надлежностима Војводине и о финансирању покрајине значе само да ће се олакшати рад покрајинске администрације и да ће покрајинска администрација знати колико је њено и да ће бити сведена на разумну меру несметања централној државној власти. Биће забављени крчкањем, односно администрирањем, јер Скупштина и Влада Војводине јесу у ствари „управни одбор деоничког друштва за управљањем седам одсто републичког буџета“. Ту аутономије Војводине уопште нема.



Кроз четири године ће се поновити истоветна кампања као и ове године. Нека кључна опозициона сила ће причати у покрајини како је Војводина упропашћена, јер покрајинске снаге на нивоу Војводине не могу да воде рачуна о интересима покрајине, ако немате одређене надлежности. А по Уставу Србије покрајина нема никакве надлежности у много области, а посебно нема у привреди. Тако да ће за четири године неко други овој власти, која се сада формира, викати како су они упропастили Војводину, а исто тако ће бити далеко од истине као што су били напредњаци ове године – оценио је Радосављевић.



Говорећи о могућим коалицијама, Радун истиче да се у складу са најавама функционера СНС о формирању мање коалиције на републичком и шире коалиције на покрајинском нивоу, вероватно односи на могући наставак сарадње у републичкој влади са коалицијом СПС-ЈС, док на покрајинском нивоу је Савез војвођанских Мађара сигуран мањински партнер и може бити да ће и Лига социјалдемократа Војводине бити део нове покрајинске власти.



- СВМ ће извесно бити мањински партнер у Војводини и поред тога што је лоше прошао на изборима, јер нема више ту плебисцитарну подршку Мађара у Војводини, али та странка и даље фигурира као партнер из редова мађарске националне мањине. Они су ту виђени и због будућих односа између Србије и Мађарске и Европске уније и подршке Мађарске нашем европском путу, и ко зна шта још о чему ми ни не знамо, јер да нема те рачунице, вероватно не би ни били у новој Покрајинској влади, јер у Скупштини Војводине постоји већина за одлучивање. Што се ЛСВ-а тиче, ова странка је добила мање гласова него што се очекивало, тако да ни Лига нема тежину у тим преговорима. Ако буду много тражили, неће бити део покрајинске власти – оцена је Бранка Радуна.



Он пак сматра да убедљив резултат СНС-у омогућава да независно од нивоа власти бира коалиционе партнере и да се не очекује да би градска власт могла да буде формирана са утицајем на покрајинску власт, односно да се због једног нивоа власти узимају коалициони партнери и на другом нивоу, те да не верује да ће формирање локалне власти у Новом Саду имати утицај на формирање Покрајинске власти.

Радосављевић ипак мисли да ће се формирање власти у Новом Саду рефлектовати на формирање покрајинске власти.



- Имамо ситуацију да градска власт у Новом Саду тешко може да се формира без Лиге социјалдемократа Војводине. А ЛСВ ако уђе у такозвану „комуналну коалицију“ у Новом Саду, зашто онда не би то условила и својим уласком у коалицију на покрајинском нивоу? То је она стара изрека: “Танте за кукурику“, што се тиче шире коалиције. Међутим, том коалицијом на покрајинском нивоу сви би ућарили неку своју малу ћар, политичку или неку другу. Јер, ако узмемо причу како је СНС антивојвођанска странка, СВМ би се са уласком Лиге у покрајинску власт опрао пред својим бирачима за одустајање од неких својих аутономашких захтева, а заједно са СВМ и ЛСВ би могла да објасни својим бирачима да је ушла у власт да би заштитили интересе Војводине како би се донели закони о финансирању и о надлежности покрајине – закључио је Душко Радосављевић.



Александар Савановић 

Коалициони партнери који то нису



Коментаришући нашу констатацију да се на листи СНС налази и доста представника других странака, Бранко Радун каже да с обзиром на њихову политичку снагу, њих не би требало звати „коалиционим партнерима“: „Огромна је разлика између СНС-а и тих малих странака. То нису коалициони партнери у класичном смислу. Коалиција се може називати када имате исту лигу странака, а у овом случају када једна странка има проценат подршке, а друга готово 50 одсто, то више можемо да окарактеришемо као групу за подршку, а не коалициону листу, јер на тој листи и нестраначки појединци имају исти или већи рејтинг од појединих странака које су учествовале на изборној листи СНС. Спрам тога, те странке не могу да очекују да ће имати неки утицај на вођење политике нове владе”.