Важне одлуке промениле српску историју

 устанички скуп у Орашцу 1804, којим је почео Први српски устанак, а тиме и борба за поновно успостављање државности и самосталности Србије. Наиме, Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је тај државни празник укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Дан државности Србије обележава се и у спомен на чин проглашења (Сретењског) Устава Књажевине Србије (15. фебруар 1835). Српски обичај организовања важних догађаја на велике православне празнике обележио је и Сретење Господње, којим се прославља увођење Исуса Христа у Јерусалимски храм, 40 дана по његовом рођењу, а за које су везани многе преломне одлуке у српској историји.



На тај дан 1804. у Београдском пашалуку и шест околних нахија избио је Први српски устанак. Мада је почео као локална побуна против дахија, устанак је прерастао у вишегодишњи рат, који ће историчари назвати „српском револуцијом”. Тај тренутак је представљао историјски прелом с којим су почели ослобађање и развој Србије као државе. На орашачкој устаничкој скупштини било присутно око 300 људи, међу којима су били Станоје Главаш, Хајдук Вељко Петровић, Вуле Илић Коларац, Алекса Дукић, Танаско Рајић, Хајдук Милета, Хајдук Кара Стева, Хајдук Милован, Милован и Радован Гарашанин.



Убрзо потом, уследио је и Други српски устанак, који је резултовао аутономијом Србије у оквиру Османског царства, стварањем Кнежевине Србије, која је своју државност учврстила и првим модерним уставом, чиме је из феудализма закорачила на савремену европску политичку сцену.

Крагујевац је био престоница Кнежевине Србије када је на Сретење 1835. године, доношењем првог српског устава, потврђена српска државност. То је за Аустроугарску, Русију и Османско царство био велики ударац, изазвавши бурне реакције и велики притисак међународне јавности, која се није слагала са чињеницом да једна мала балканска кнежевина има либералан, демократски устав, какав ни највеће државе у то време нису имале.



Као највиши правни акт земље, гарантовао је слободу свима који дођу у Србију, националну еманципацију, разбијање феудалних установа и аутократске владавине и био је један од првих демократских устава у Европи. Садржао је свега 14 глава, односно 142 члана, али се у свему могла наслутити једна од најважнијих тековина француске буржоаске револуције, Декларација о правима човека и грађанина.



Устав је написао лекар и дипломата Димитрије Давидовић, кога ће историја запамтити као првог српског новинара. Сретењски устав, састављен на основу француских уставних повеља, иако је поживео само до марта исте године, до данас остаје најмодернији и најлибералнији устав који је Србија имала.   



  И. В.

Одликовања и пријем





Поводом Дана државности Републике Србије председник Томислав Николић ће 15. фебруара доделити одликовања и одржати свечани пријем.  Председник Србије потписао је указе о одликовању више од осамдесет личности и институција. Како је саопштила Прес служба председника, Николић ће положити и венац на споменик Незнаном јунаку на Авали.