Ванредни избори - реформе на провери код грађана

 владе и њиховом даљем спровођењу.

Често критиковане на домаћој политичкој сцени, мере су резултирале изласком Србије из рецесије 2015. године, смањењем буџетског дефицита, растом извоза, стабилизацијом инфлације и курса динара, те растом страних инвестиција, на шта упућују званични подаци. Колико ће се "поклопити" статистика и процене грађана, знаће се прецизно после избора, на које се премијер и лидер СНС Александар Вучић и одлучио у уверењу да политика није математика, већ "живот, морал, рад, психологија, атмосфера...".

Према проценама Републичког завода за статистику с краја децембра, привреда Србије је 2015. године имала реалан раст од 0,8 процената у односу на претходну годину, када је због катастрофалних поплава земља забележила пад бруто друштвеног производа (БДП) од 1,8 одсто, док се прошлогодишња стопа инфлације процењује на 1,6 одсто.

Премијер Вучић је половином децембра изјавио да очекује раст БДП-а у 2015.од 0,9 процената, наводећи такође да је Србија имала инвестиције у износу од 1,6 милијарди, што је чини једном од најбољих земаља региона, и да у 2016. години очекује још више улагања.Према процени статистике, физички обим индустријске производње је лане повећан 8,2 процента у односу на 2014, при чему је највећи раст имао сектор снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, док је највећи пад, који се процењује на 8,0 одсто, имала пољопривредна производња.

Вредност изведених радова у грађевинарству у 2015. години, како процењује РЗС, већа је 20,5 одсто него годину дана раније, а српска престоница је, постављањем камена темељца за  изградњу Београда на воид, постал највеће градилиште, не само у регион, већ ис сире.Промет у трговини на мало је лане забележио реалан раст од 1,4 одсто, док је промет у трговини на велико порастао 2,5 процената у текућим ценама, навели су српски статистичари у прелиминарним проценама објављеним на крају децембра.

У сектору услуга смештаја и исхране у 2015. години је забележен реалани раст од 1,8 одсто, док је број ноћења туриста повећан за 8,8 одсто, између осталог захваљујући и прошлогодишњој владиној кампањи поделе бесплатних ваучера у вредности од 5.000 динара за летовање у Србији.Сектор саобраћај и складиштење имао је раст физичког обима од 7,7, а област телекомуникација раст од 0,8 одсто.

Стопа незапослености је, на основу Анкете о радној снази, у трећем кварталу 2015. износила 16,7 процената.Зараде без пореза и доприноса номинално су биле мање у односу на 2014. за 0,4 процента, а реално за 2,2 одсто. На пад зарада је највише утицала примена закона о умањењу зарада запослених у јавном сектору, навео је Републички завода за статистику.

Дефицит буџета Србије у 2015. години је драматично смањен на између 3,0 и 3,5 одсто БДП-а, према проценама Републичког завода за статистику и Фискалног савета.Резулатати реформских мера Владе Србије наишли су на признање водећих међународних финансијских институција, Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ), који су реивдиралли навише своје првобитне песимистичке процене раста БДП-а Србије за прошлу, али и за наредне године.

Тако је Светска банка у јануару ове године повећала процену раста српске привреде за 2015. годину за 1,3 процентна поена на 0,8 одсто, за 2016. је подигла прогнозу за 0,3 процентна поена на 1,8 одсто, а за 2017.  предвиђа раст од 2,2 одсто,што је побољшање за 0,2 процентна поена у односу на њене пројекције из јуна прошле године.

За 2018. годину, Светска банка очекује раст привреде Србије од 3,5 одсто.ММФ је у октобру прошле године такође повећао прогнозу раста српске привреде на 0,5 одсто у 2015, а за наредну годину на 1,5 одсто.То је био други пут да ММФ у истој години мења своју процену раста БДП-а Србије, будући да је претходно, у мају, већ ревидирао своју прогнозу из 2014. године са минус 0,5 процената на 0,0 одсто, а онда је у октобру додатно повећао на плус 0,5 процената. 

Влада Србије је Фискалном стратегијом за 2016. годину са пројекцијама за наредне две године, донетом у децембру, предвидела реалан раст БДП-а у овој години од 1,8 одсто, наредне године од 2,2 процента, а 2018. године од 3,5 одсто.Влада рачуна да ће пројектованом расту БДП-а допринети повећање личне потрошње, која је лани пала 0,5. Наиме очекује се да ће у 2016. лична потрошња порасти за 0,2 одсто, и наставити да расте за 1,0 одсто, односно 2,0 процента у 2017. и 2018. години, респективно.

Такође се предвиђа да ће државна потрошња, која је у 2015. смањена 2,2 одсто, ове године скочити 0,9 одсто, да би наредне године поново била у минусу од 2,8 процената, а у 2018. повецана за 0,3 одсто.Поред тога, у документу се пројектује раст извоза робе и услуга, који је према прелиминарним проценама скочио минуле године 7,8 одсто, ове године износити 7,7 процената, у 2017. години 7,0 одсто, и у 2018. години 6,7 одсто.

С друге стране, раст увоза робе и услуга, који је протекле године био око 6,0 процената, треба да успори у наредне три године. Тако се очекује да ће стопа раста увоза у 2016. успорити на 5,8 одсто, затим на 4,4 процента наредне године и на 4,3 одсто у 2018.

Признање напетку српских реформи крајем прошле седмице стигло је и од америчке бонитетне агенције Стандард&Пурс која је побољшала кредитни изглед Србијеса негативног на стабилни, док је кредитни рејтинг задржан на нивоу ББ минус.Основни разлози за доношење такве одлуке, поред чињенице да су мере фискалне консолидације биле успешне у претходној години, су и смањене спољнотрговинске неравнотеже, отпочињање роцеса структурних реформи у јавном сектору и опоравак економске активности.

Умерене стопе раста бруто домаћег производа подржане инвестицијама, уз успешно спровођење споразума са Међународним монетарним фондом, допринеће одржавању поверења инвеститора у Србију, навела је та агенција у свом саопштењу.

А да ли ће тако и бити зависиће свакако и од исхода ванредних парламентарних избора.

 

Ђуричин: После избора у радикалне реформе



Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин рекао је да очекује од победника на парламентарним изборима, које је премијер Александар Вучић званично најавио, да јасно представи свој програм и добије подршку грађана за радикалне реформе. Ђуричин је у изјави Танјугу указао да питање избора није само питање економије, већ су ту и велика геополитичка преливања, позиционирање земље, и многа друга питања која ће бити постављена током избора.



Када је реч о економији, Ђуричин је подсетио да су до сада постигнути резултати фискалне консолидације веома добри, али сада на ред долазе, према његовим речима, радикалне реформе. "Пре свега предстоји реформа јавног сектора и онога што ми економисти зовемо "институционални амбијент", регулаторног оквира. Много је ствари ту битно, пре свега одређивање праве величине јавног сектора, завршетак приватизације 500 предузећа у реструктурирању, али и однос према земљама стратешким партерима, попут Кине, Русије, Америке, инвеститорима из Залива (УАЕ)", указао је Ђуричин.



Ђуричин је рекао да се нада да Србија, везано за изборе, неће бити у истом стању у каквом је била Хрватска, као и да ће, након гласања, влада бити брзо формирана, да ћемо брзо добити мандатара и да ће резултати избора обезбедити пун кредибилитет нове владе за радикалне реформе. Упитан да ли постоји бојазан да би могле да се доведу у питање обавезе Србије према ММФ-у, и уопште успоравање реформи на које се програмом са овом међународном финансијском институцијом држава обавезала, одговара да и након гласања, постоји техничка влада која ради и испуњава све постојеће обавезе. "Технички део владе ће наставити да функционише и то начелно не би требало да буде проблем", уверен је он.

Фото Танјуг, С. Радовановић/ архива