Уводник: Изгубљени у мегамаркету стварности и информација

била у питању понуда идеја и чулно-емотивних и естетско-интелектуалних сензација, или “само” рафиниранх производа, од оних јестивих па до оних стварчица за дневну употребу, лако се претвара у живети “гладан у глави”, са готово болном чежњом која навире када схватимо колико има ствари које су нам недоступне, па тако обиље понуде лако прераста у потрошачки пакао.

Сјајни амерички писац, постмодерниста Џон Барт пре више деценија, у већ зрелом, по тајмингу, 20. веку пустио је у промет синтагму “изгубљен у кући смеха”, у причи која јесте говорила о чежњи, носталгији, изгубљеном идентитету јунака-савременика који губи и снове и стварност и пре него што их је стекао, а годинама касније, наш савременик, писац Светислав Басара, претворио је ову засићену америчку идеју у српску и написао причу “Изгубљен у самопослузи”.

Када бисмо данас покушали да се уденемо у наговештај ове идеје која би се бавила (не)доступним обиљем, тј. готово непристојном понудом обиља робе, информација и знања, могли бисмо лако да замислимо српског грађанина изгубљеног у данашњем џиновском мегамаркету, са понудама које надилазе реалност како његовог џепа, тако и капацитета његовог естетског и интелектуалног поимања. Готово стерилна чистоћа и огромни простор који осветљава флуоросцентно осветљење које исијавају непрегледне полице замрзивача и фрижидера, та готово медицински чиста футуристичка представа непрегледног низа лепо спаковане робе, улице и булевари, често због величине наизглед пустошни, па прођу минуте, сати или дани док не сретнете купца-сапатника са малом корпом у којој носи једну паштету и пакетић тестенина и пожелите да га изљубите, или бар кажете “добар дан” али, то се не ради међу урбаним конзументима. Није дакле тешко замислити усамљеног купца који се толико изгубио о величанственој понуди, да више не може да пронађе излаз и лута тако данима и годинама, дефинитивно изгубљен између авенија банана, смрзнуте рибе, мириса кафе и угланцаних јабука. Или, још боље, није далека помисао да су се негде, у овој потрошачкој футуристичкој зони, али не сумрака него плаве и зелене светлости, угнездиле читаве породице које никада не сретнемо, а они тамо живе годинама, кампујући на одељку спортске опреме, хране се директно намирницима из најмодернијих фрижидера, гледају како игра Гвардиолин Манчестер сити на низу екрана у одељку електронске опреме, читају бестселере на одељку за продају књига: изгубљени у мегамаркету, изгубљени у стварности.

Новине које стварамо покушавају да попишу све ствари и унесу ред и смисао у овај бескрајни универзум. Препорука, сажимање, сазнавање, упућивање: координате стварности око нас. У понуди обиља са којим не можемо изаћи на крај, потребан је и водич.

Одабрали смо и понудили па, узмите шта и како вам драго!

Ђорђе Писарев