Укрупњавање највише кочи сујета лидера

Српска напредна странка, која према истраживањима и даље има висок рејтинг, а с друге је ослабљена опозиција која настоји да се уједини, како би прешла цензус и опстала.

– Прилично је проблематично кад је циљ тако ниско постављен као што је прелазак цензуса. То не може довести до промена, јер не може да мобилише већи број неопредељених гласача – сматра политички аналитичар Бранко Радун.

Политичке странке које су изгубиле прошле изборе, попут некадашње владајуће ДС, која је једва прешла цензус, или ДСС-а и СРС-а који на републичком нивоу нису ни прошли цензус, сада траже начин да ојачају и да добију подршку бирача. Најлакши пут им је да до тога доћу уједињењем, међутим, опозиција ипак неће бити уједињена као крајем деведесетих прошлог века у ДОС, него ће се формирати најмање две, или можда и три блока. Први блок су већ формирале Демократска странка Србије и Двери. Они ће заједно изаћи на изборе на свим нивоима  чинећи патриотски блок, који је против евроинтеграција, окренут ка Русији. 



– У патриотску групу странака са јаким националним предзнаком спадају и Српска радикална странка као и Српска народна партија Ненада Поповића, која се, како видимо, придружује Вучићу. Да ли само на покрајинским или и на националном нивоу, видећемо – наводи Радун.

Проевропски блок или блокови тек треба да се оформе. То иде тешко и за сада тако делује да ћемо у предизборној кампањи имати чак две проевропске колоне странака. Једна ће бити окупљена око Демократске странке, а друга око странке Бориса Тадића и Чедомира Јовановића. Мање странке ће се прикључити једном или другом блоку. Према том удруживању аналитичари, међутим, не показују баш превелики оптимизам.



Сматрају, наиме, да ће се лидери тих странака тешко договорити, јер је углавном реч о онима које су проистекли из Демократске странке па ће лидери тешко победити личне анимозитете и сујете. Проевропски блокови осим тога ће тешко пронаћи теме за кампању, да би понудили нешто ново у односу на онога што ради Вучићева Влада. О темама, како се чини и не размишљају, циљ им је, како је то и рекао председник ДС-а Бојан Пајтић на првом састанку проевропске опозиције, да сруше Вучића.



– Питање колико ће они успети да мобилишу бираче који су били уздржани 2014. Мислим да ће се десити исто што и  пре две године, када ни проевропски ни патриотски блок нису успели да активирају уздржане бираче, а у међувремену се није десило ништа па некако то удруживање делује као очајнички чин да те странке пређу цензус и у ту сврху свако са сваким се удружује – наводи Радун. – Чак мислим да ће неке странке удруживањем  изгубити компатибилност. Узмимо, примера ради, 2014, кад је Чедомир Јовановић ишао на изборе са Муфтијом Зукорлићем. Обојица су изгубили, односно добили мање гласова, него да су ишли појединачно. Значи, не може баш свако са сваким да се удружи. С друге стране, има и проблематичних актера у коалицији проевропске коалиције попут Зорана Живковића и Ненада Чанка. Они имају доста негативних поена из прошлости и могу да буду баласт коалицији.



Аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да уједињење може да мобилише одређени број бирача, јер они који су раније гласали за странке демократске опције, воле када се странке таквог опредељења уједињују.

–  Избори ће донети одређенепромене, али не верујем у велика изненађења у односу на ситуацију од пре две године – наводи Вукадиновић. – Мислим да ће опозиција проћи мало боље него тада. Тешко да може горе. Биће мањи растур гласова, СНС ће добити мало мање мандата, али та промена неће бити толика да се нешто радикално промени. Укрупњавање опозиције може да има одређени ефекат и да у извесној мери мобилише опозиционе бираче, али је тешко замислити неку превелику мобилизацију. Мало ће то можда подићи морал демократским бирачима, али не верујем да ће бити неки лом.



Вукадиновић каже и да је нерационално да се они који су напустили ДС сад уједине, али како оцењује њихови бирачи воле уједињавање чак и оних који су недавно били у сукобу. 



– Наравно, питање је како ће се ујединити проевропске странке у опозициони блок с обзиром на однос између странака који се уједињују – наводи Вукадиновић.

О томе сведочи и однос између ДС, ЛСВ, СДС и ЛДП. Наиме, како је то недавно Лига најавила да у коалицију улази са странком Бориса Тадића и Чедомира Јовановића, с којима и сарађује, док Бојану Пајтићу оспорава намеру да буде стожер окупљања проевропских странака због слабе пролазности ДС-а на прошлим изборима.

Ержебет Марјанов

СПС као и на прошлим изборима



Социјалистичка партија Србије, како је то недавно најавио Павле Будаков. шеф посланичке групе окупљене око СПС у Скупштини Војводине на покрајинском нивоу ће изаћи на изборе у коалицији са ПУПС, ЈС и СДПС. „Сматрам да СПС и даље има стабилну подршку бирача. На изборима 2014. добио је 15 одсто подршке, видећемо да ли ће успети да оствари и сад тај или приближно исти разултат”, процењује Бранко Радун.