У трци за парламент 20 листа са 3.270 кандидата

За 250 места у Скупштини Србије овога пута такмичи се 20 листа, записаних на лед-сивом гласачком листићу. Бирачи се изјашњавају тајним гласањем, а у току одржавања избора могу гласати само једанпут.

То ће бити једанаести парламентарни избори од успостављања вишестраначког система у Србији 1990. године, пети ванредни од демократских промена 2000. године. Истовремено, то ће бити трећи парламентарни избори за нешто мање од четири године.

По редоследу који је прогласила Републичка изборна комисија, прва на листићу је листа „Александар Вучић – Србија побеђује”, потом следе „За праведну Србију – Демократска странка (Нова, ДСХВ, ЖС)”, „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије (СПС) – Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма”, „Др Војислав Шешељ -  Српска радикална странка”, „Двери – Демократска странка Србије – Санда Рашковић Ивић – Бошко Обрадовић”. На листићу су затим „Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор”, „Борис Тадић, Чедомир Јовановић – Савез за бољу Србију – Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка”, „Муамер Зукорлић – Бошњачка демократска заједница Санyака”, „Странка демократске акције Санyака – др Сулејман Угљанин” и „За слободну Србију – Заветници – Милица Ђурђевић”.

У овој изборној утакмици учествује и Група грађана „За препород Србије – проф. др Слободан Комазец”, „Руска странка – Слободан Николић”, „Републиканска странка – Републиканус парт – Никола Сандуловић”, „Српско-руски покрет – Слободан Димитријевић”, „Борко Стефановић – Србија за све нас”, „Дијалог – Млади са ставом – Станко Дебељаковић”, „Доста је било – Саша Радуловић”, „Партија за демократско деловање – Ардита Синан”, „Зелена странка” и последња на листићу „У инат – сложно за Србију – Народни савез”.

У овој изборној трци такмичи се 3.270 кандидата. То значи да се за свако место у Дому парламентараца на Тргу Николе Пашића надмеће 13 имена.

Укупан број бирача у Србији је 6.737.808. Да би странка постала парламентарна, потребно је да за њу гласа пет одсто од грађана изашлих на биралишта. За странке мањина важи природни праг па им је при просечном одзиву – од око четири милиона – за једно посланичко место потребно између 14.000 и 16.000 гласова

РИК је  подсетио грађане на то да се биралишта отварају у недељу у седам часова и да се може гласати све до 20 часова. Бирач може гласати само под условом да на бирачко место понесе важећу личну карту, пасош или возачку дозволу на чијем обрасцу је наведен јединствени матични број грађана.

Сви бирачи би требало да добију обавештење с адресом бирачког места на којем ће моћи да гласају, при чему нису дужни да то обавештење понесу на бирачко место.

Напомиње се да бирачи који нису у могућности да дођу на бирачко место могу гласати уколико до 11 часова на дан избора о томе обавесте бирачки одбор.

Бирачи с инвалидитетом могу на бирачко место доћи уз помоћ пса водича, као и да уместо личног потписивања, користе печат с потписом, односно личним подацима.

Грађани ће гласати на 8.378 бирачких места, од којих је 29 у затворима, а 38 у иностранству.

Коначне резултате парламентарних избора РИК треба да објави у року од 96 сати од затварања бирачких места, што значи најкасније 28. априла у 20 часова. Скупштина треба да буде конституисана у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Најкасније у року од десет дана од дана објављивања укупних резултата избора, РИК ће све добијене мандате с изборне листе доделити кандидатима по редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата с листе.

На такође ванредним парламентарним зборима пре две године учествовало је 19 изборних листа странака и колиција. Од уписаних 6.765.998 бирача гласало је 3.592.375, односно 53,09 одсто. Неважећих листића било је 114.001, односно 3,17 одсто.

СНС, с партнерима, освојио је 158 посланичких места, коалиција око  СПС-а 44, ДС 19, СДС 18, Савез војвођанских Мађара шест, Странка демократске акције три и Партија за демократско деловање два.

С. Станковић

Шта пише на листићу

Гласачки листић садржи редни број који се ставља испред назива изборне листе, називе изборних листа по редоследу утврђеном на збирној листи, с личним именом првог кандидата и напомену да се гласа само за једну изборну листу, заокруживањем редног броја испред назива те листе.

Бирање и рокови

Скупштина Србије конституисана је потврђивањем мандата две трећине посланика. На првој седници се бирају председник и потпредседници и именује се генерални секретар.

Устав предвиђа да прву седницу заказује председник из претходног сазива, тако да се одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Након тога следи процес формирања владе, коју бира Народна скупштина. Влада се бира већином од укупног броја народних посланика, односно с најмање 126 гласова

Највиши правни акт прописује распуштање Скупштине Србије ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу.