У покрајинској каси 4,34 милијарде динара мање

66, док је 18 било против, а пет се уздржало од гласања. Ребаланс буџета нису подржали посланици Српске напредне странке и коалиција окупљена око Социјалистичке партије Србије (ПУПС, ЈС и СДПС). Напредњаци су сматрали да покрајаниска администрација није знала да планира буџет, када му треба чак два ребаланса, од којих је један био у јуну.

Председник Покрајинске владе Бојан Пајтић је рекао новинарима да је његова администрација предложила ребаланс буџета због „изузетно лошег привредног амбијента у Србији, што се види управо по наплати пореза на добит предузећа”, због чега је и предложен ребаланс. Он је казао и да је Република дужна Војводини у складу с одредбама Устава око 40 милијарди динара и додатне 4,5 милијарде по основу прихода од пореза на добит предузећа.

Опозиција је изразила негодовање због тога што је Пајтић, како је рекао и посланик СНС-а Јован Лазаров, одржао политички говор, критикујући рад Републичке владе, затим је напустио седницу на којој се расправља о раду његове администрације, односно о томе како је Покрајинска влада планирала и трошила буџет. Лазаров је замерио и председнику Скупштине Војводине Иштвану Пастору што је чак седам тачака дневног реда било спојено у једну, чиме су посланици били ограничени на свега пет минута за дискусију о свим тим тачкама, док су представници Покрајинске владе имали на располагању неограничено време. То, како су изнели и посланици Владимир Галић и Ђорђе Милићевић, није у духу Пословника и параментаризма.  

– Видим да сте ви од тих пет минута искористили свега минут и по да дискутујете о ребалансу, а остало време сте трошили на питања мимо дневног реда – одговорио је Пастор посланику Лазарову.

Посланици су замерили Покрајинској влади и то да је буџет био предимензиониран и да Влада није штедела, примера ради, на дневницама за путовање покрајинских функционера и давању новца невладиним организацијама који су у директној или индиректној вези с Демократском странком. 

– Заиста је чудна порука, коју је представник Покрајинске владе Зоран Радоман упутио градовима и општинама, да за њих неће бити довољно новца у буџету и да ће трпети још неки на буџету, док истовремено готово не смањују своте предвиђене за невладине организације – рекао је посланик Миленко Јованов. – Имали смо прилике да видимо како изгледа финансирање тих невладиних организација када је, чини ми се, 26 милиона динара подељено невладиним организацијама које су на директан или  индиректан начин повезане с Демократском странком.

Покрајински секретар за финансије Зоран Радоман одговорио је да се анализом ребаланса буџета види да су трошкови за дневнице за путовања сведени на три до четири одсто, а што се тиче планирања буџета, он је планиран на основу онога што је планирао министар финансије Душан Вујовић.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Акош Ујхељи је оценио да за ребаланс нису одговорни на републички ни покрајински актери јер је реч о паду профитабилности највећих компанија на овом подручју. 

Ержебет Марјанов

Развојни фонд се бави мешетарењем

Посланик СНС-а Владимир Галић је оштро критиковао рад Покрајинске владе и Развојног фонда, који се, како је рекао, бави мешетарењем и каматарењем, а не развојем.  Износећи пример предузећа „Лепенка” из Новог Кнежевца, Галић је рекао да Развојни фонд кроз високе каматне стопе исцрпљује своје дужнике да би на крају преузео и његов капитал, који затим пласира на тржишту.

– То није развој, него је бизнис – оценио је он. – „Лепенка” је узела кредит код Развојне банке, а кад је она отишла у стечај, део њене имовине је отишао у Развојни фонд. Он сад исцрпљује свог дужника тако што држи каматну стопу од девет одсто, иако је дужан да стави каматну стопу од један или два одсто јер тако даје своје кредите! Кад дужник не може више то да финансира, Фонд конвертује своје потраживања у капитал дужника, оно што је мимо потраживања Фонд докупи да би касније тај капитал пласирао. Таквих „Лепенки” има много у Војводини.