Ту смо ради очувања националног идентитета

 у Војводини оличене у појединим удружењима, као и опозиције на локалној политичкој сцени. Први су  били против због тога што се то дипломатско –конзуларно представништо Црне Горе отвара у месту где реално Црногораца има занемарљиво мало, док су други  замерали што се 200 метара квадратних Магистрата уступа без накнаде. Упркос томе, црногорски конзулат, други по реду у Србији,поред конзуларног одељења при амабасади у Београду, ради већ готово пола године, и како каже генерални конзул Миодраг Канкараш, на обострано задовољство.

- Страсти су смириле и ради се нормално – каже конзул Миодраг Канкараш, који је пре ове функције 10 година био први човек Тивта. -  Отварање конзулата у Сремским Карловцима јесте у првом реду резултат односа који постоје  између општина Тиват и Сремски Карловци. Карловци су тиме добили квалитет више,  ма колико то можда чудно звучало у одређеном моменту.

Амбиције појединих људи или удружења су биле другачије, да то буде  Врбас или Ловћенац, а можда је најреалније било да генерални конзулат буде у Новом Саду где је седиште извршне власти, али нисмо могли пренебрегнути и тај економски  момент да простор добијемо на коришћење без накнаде. Имамо потпуну аутономију, посебну капију и улаз. По мом мишљењу, није битно где се налази, важно је да функционише и то на задовољство свих, поготово нас у конзулату, а чини ми се Карловчана, као и црногорске националне заједнице или исељеника који имају потребу да у конзулату завршавају одређене послове.



А оно што црногорски конзулат у Срмским Карловцима пружа својим сународницима спада у ред послова из домена упаравног поступка пред  државним органима. Другим речима, у овом конзуларном представништву они могу да добију извод из матичних регистара,  спроводнице, путне листове, издају се визе за држављане оних држава који се затекну у Србији ,а са којима Црна Гора нема безвизни режим и пружају многе друге услуге.



- Рад са црногорском националном заједницом, исељеницима или дијаспором, како год је звали, је веома важан у сваком случају без обзира колико је она бројна, јер је реч о послу на очувању националног идентитета – каже Канкараш и додаје да је то један од најзначајнијих задатака конзулата. -Не треба заборавити  да ће у будућности  посебно доћи до изражаја економска дипломатија, јер простора за привредну сарадњу, поготово између Војводине и Црне Горе још увек у великој мери има. У том правцу смо  неке кораке предузели и рачунамо у наредном периоду да ће се појавити конкретни резултати.



Конзулат се до сада највише и бавио поменутим пословима, а Канкараш подвлачи и његову  информативну улогу.-Најчешћа питања која нам се потављају су у вези са држављанством, како може да се стекне, који су услови и слично – додаје.  - Многи  би желели да имају двојно држављанство и ја се надам да ће у наредном периоду бити постигнут  споразум о двојном држављанству између Србије и Срне Горе што ће олакшати решавање многих питања. Оно око чега многи имају заблуде јесте бирачки списак. Наиме, распрострањено је мишљење да се брисањем са бирачког списка губи држављанство, што није тачно.

- У Србији, према попису из 2011. године живи 38.500 Црногораца од чега  око 25.000 у Војводини – напомиње Канкараш. - Постоји велики број удржења, а по мом мишљењу, Национални савет треба да буде кровно удружење, и да се све акривности или оне најважније спроводе преко Црногорског националног савета.  Потребно је да се ипак обједине неке манифестације и догађаји који ће на квалитетнији начин презентовати црногорску заоставштину и све оно што се ради .

Црногорски национални савет  први пут је протекле, 2015.године, расписао конкурсе за доделу пара за пројекте,  који су додуше били највећим делом у вези са јубилејом  - седам деценија колонизације,  али је врло битно да је и тај сегмент заживео и да се могу у догледно време  очекивати квалитетнији пројекти који ће бити од интереса не само за црногорску заједницу него и за средину у којој они живе.  Конзулат, на Тргу Бранка Радичевића 1 у Сремским Карловима ради сваког радног дана од 9 до  16 сати а са странкама од 10 до 13. Број телефона и факса је 021/881-009. Ускоро се може очкивати, најављује конзул, увођење још једног броја телефона,  који ће увак бити код неког од запослених у конзулату за евентуалне хитне случајеве.



Зорица  Милосављевић

 

Врбас је у плану



У плану је, напомиње Канкараш,  уколико се стекну услови,  да се отвори одељење или канцеларија  генералног конзулата у Врбасу  где ће се једном или  два пута  седмично примати странке.  Тиме се, подвлачи конзул, настоји приближити простору где највећи број људи црногорске националне заједнице живи,  а то су Врбас, Кула, Мали Иђош. Онај други део конзуларне мисије у Србији, обавља се обиласком удружења и заједница Црногораца.

Питање језика законско право



Црногорски језик за сада  је уведен у званичну употребу у Малом  Иђошу. По речима  Канкараша, и Врбас испуњава све услове за то. Једном је тај предлог био на дневном реду тамошње Скупштине општине, али није прихваћен.

- Захтев је обновљен и рачунамо да Врбас, који апсолутно то заслужује, треба да има у службеној употреби црногорски језик – каже  конзул. – Из остварења права на употребу језика, црпе се и друга права која су значајна за било коју националну заједницу. Мислим да се неке почетне страсти око питања језика, присутне у претходном периоду  и у Црној Гори, лагано стишавају. Како год то доживљавали, то је законско право и не само то.