Суд у пуном саставу, нова тога и Корхецу

Та одлука ступила је на снагу у суботу, након што је објављена у „Службеном гласнику”. Николић је, с листе од десет кандидата, за судије именовао Драгану Коларић, Тијану Шурлан, Весну Илић Прелић, Татјану Бабић и Тамаша Корхеца. Скупштина Србије је у петак изабрала четири судије, између осам предложених кандидата с листе која је стигла с Андрићевог венца – Снежану Марковић, Милана Шкулића, Мирослава Николића и Јована Ћирића.

Тиме је избегнута блокада те судске институције након што је половином децембра истекао мандат осам судија, док је једном судији функција престала због испуњења услова за старосну пензију.

Члан 172 Устава Републике Србије прописује да УСС чини 15 судија, од којих по пет бирају Народна скупштина, шеф државе и општа седница Врховног касационог суда. Они се именују на мандат од девет година. Судијама изабраним на предлог ВКС-а није још увек истекао мандат, те они настављају рад заједно с једним судијом ког је изабрао парламент и који је још увек у мандату. Мандат тих шест судија истиче тек 2019. године.



Мандат је, иначе, истекао судијама изабраним 2007: Драгиши Слијепчевићу, Марији Драшкић, Боси Ненадић и Предрагу Ћетковићу, које је за судије Уставног суда изабрала Скупштина Србије, као и Весни Илић Прелић, Оливери Вучић, Драгани М. Стојановић и Катарини Манојловић Андрић, које је на деветогодишњи мандат именовао председник Србије.

Судији Агнеш Картаг Одри, која је за судију Уставног суда именована одлуком председника Републике од 7. децембра 2007. дужност судије престала је 7. јула ове године због испуњења услова за старосну пензију.

Да би били изабрани за судију Уставног суда, сви кандидати морају да испуњавају услове које прописује Устав. Највиши правни акт предвиђа да се судија Уставног суда бира међу истакнутим правницима с најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једна особа може бити бирана или именована за судију Уставног суда највише два пута. Председника тог суда бирају судије Уставног суда, тајним гласањем, на три године.

Пажњу јавности изазвала је најпре кандидатура, а потом и избор Тамаша Корхеца за судију Уставног суда. Савез војвођанских Мађара предложио је Корхеца за ту функцију, иако је заједно да некадашњим функционером те странке Ласлом Варгом у Суботици пре нешто више од годину основао цивилну организацију Мађарски покрет, због неслагања с политиком СВМ-а. Након тога, СВМ је избацио око 100 чланова који су били  истовремено и чланови МП-а.

Током априлских избора, на које је изашао и МП, Корхец је био један од најоштријих опонената СВМ-у. Сада је покрајински посланик с листе МП-а. Корхец се пре месец и по у Скупштини АП Војводине прикључио новоформираној посланичкој групи коју чини петоро до сада самосталних посланика – осим њега, ту су и Јелена Балашевић, Амир Бислими, Арон Чонка и Арсен Курјачки, а сви они су у парламент ушли на листама различитих странака.

Корхец, који је био и председник Мађарског националног савета, тврдио је да никада није био члан СВМ-а, већ само симпатизер.

Шеф посланика СВМ-а у Скупштини Србије Балинт Пастор изјавио је да је, имајући у виду стање и односе у Војводини, за многе твакво именовање било изненађење, али да је СВМ предложио Корхеца јер ту странку „не води освета”.

– Наша заједница заслужује да у њеном интересу раде сви, без обзира на другачије политичко уверење – казао је Пастор. – Урадићемо све да они који су стручни у својој области имају могућност да служе интересима мађарске заједнице. Недвосмислено је да је Тамаш Корхец међу нама у стручном смислу најадекватнија особа за такву функцију.

Он је додао да је „уз именовање приложена његова биографија и одобрење да ће прихватити ту функцију уколико буде изабран”.

У Мађарском покрету тврде да их је прихватањем кандидатуре Корхец ставио пред свршен чин. Због тога га је МП позвао да врати мандат покрајинског посланика, као и све функције на које је изабран као члан тог покрета.

С. Ст.

Посебна „мода” за Уставни суд

Данас већина судија у Европи носи тоге, а код нас је то један од куриозитета везаних за УСС. Њихове тоге су дугачке, тамноплаве, с дугим рукавима, плавим детаљима и украсном златножутом траком. Жене судије имају и плаву ешарпу око врата, а председник суда преко тоге носи позлаћену колајну с медаљоном на којем је грб Републике Србије, а испод грба је натпис „Уставни суд”. Судије су дужне да носе тоге на седницама Уставног суда у којима учествује јавност. Сваки судија је држи у орману у свом кабинету, а не смеју је износити ван суда. Тај „модни” детаљ уведен је у тај суд још 2009. године.