Стојановић: И стрпљење Срба на Косову има крај

недавне бриселске рунде експертских разговора, која је трајала пуних 19 сати, оценивши да је „била позитивна по интересе Београда” када је реч о спровођењу споразума о Заједници српских општина, а потпредседник косовске владе испред Српске листе Бранимир Стојановић навео је за „Дневник” да би у најскорије време могао да буде потпуно оперативан тзв. управљачки тим, који ће формално водити процес писања статута ЗСО.

– Ми у Српској листи имамо своје нацрте тог документа, за које сматрамо да би требало да буду препознати, признати и прихваћени – каже нам Стојановић. – Међутим, свесни смо да ће коначан изглед тог документа бити плод преговарачког процеса, јер наша интерпретација онога што је договорено у Бриселу није једнака виђењу Приштине, те је извесно да ће морати да се разговара о сваком детаљу и да се праве одређени компромиси. У овом тренутку постоје две крајности: наша и друга, приштинска, која види ЗСО као невладину организацију. И стога је важно да тај процес преговарања о изгледу статута најзад почне, како бисмо што пре добили документ који ће, надамо се, ближи ономе што Срби желе. 

Коментаришући изјаву амбасадор Русије у Београд Александара Чепурина да кашњење са формирањем ЗСО представља проблем, те да „постаје све јасније да ЕУ понестаје снага да обезбеди чак и спровођење првог Бриселског споразума”, Стојановић каже да је, имајући у виду досадашња искуства, јако тешко замислити било какав дијалог са Приштином без Европске уније као медијатора, а камоли дефинисање обострано иоле прихватљивих решења и њихову имплементацију.

– Имајући у виду потресе у ЕУ и проблеме са којима се заједница европских народа суочава, разумљиво је што је фокус лидера Уније окренут ка унутрашњим питањима, па им не остаје пуно ни енергије ни времена за теме каква је дијалог Београда и Приштине. Али ја не видим друго решење осим медијације Европске уније, која јесте релевантан фактор и за Београд и за Приштину, и неко ко може да, пре свега доведе две стране за исти сто, а потом и створи услове да нешто ипак буде договорено а онда у перспективи и спроведено. А уколико неко мисли да има боље решење, радо ћемо га саслушати...

Најпознатији косовски заточеник Оливер Ивановић поручио је у писаној изјави достаљеној листу „Јединство” да је чекање да Приштина прихвати ЗСО узалудно. „Срби на Косову морају да начине први корак и конституишу органе Заједнице српских општина, да више не чекају, већ да почну да остварују оно што је договорено Бриселски споразумом. „, навео је Ивановић уз напомену да се не може све решавати у Бриселу, а поготово да се не може бесконачно чекати да неко други реши постојеће проблеме. 

– И ја сам један од заговорника става да наше чекање мора имати крај – открива Стојановић. – Свакако да сам више за опцију да се са Приштином усагласимо и о динамици успостављања ЗСО и о њеном садржају, ма колико то неће бити лако. Али стрпљење косовских Срба не може се тестирати унедоглед. И неспорно ће доћи тренутак да ћемо, ако не будемо препознали конструктивнији приступ албанских политичких лидера, извесно и ја и многи други постати блиски опцији да уђемо у нешто што није наша прва опција – а то је формирање Заједнице српских општина без договора са косовским властима.

Говорећи о утицају Споразума о стабилизацији и придруживању Косова и ЕУ у протекла три месеца, колико је протекло од његовог ступања на снагу, саговорника „Дневника” каже да је то ипак сувише кратко време да би се сагледали његови реални домети. Овај документ је, истиче Стојановић, неспорно веома важан и у перспективи би морао да утиче и на јачање владавине права и изградњу елементарних, нормалних услова за живот у којима ће се грађани осећати безбедно и слободно. Међутим, чињеница је и да се ШП још увек не осећа ни у правосуђу ни у полицији, нити у другим институцијама које би морале почети да се понашају по европским стандардима. А нема уочљивих ефеката ни на плану економије, иако је формално ступањем на снагу ШП-а започет процес који на крају треба да омогући слободан приступ европском тржишту... 

– Простор КиМ је економски и индустријски потпуно неразвијен, а и оно што је било привредних система или је потпуно девастирано или је сведено на трагове. У таквој ситуацији косовско друштво је потпуно зависно, већина албанске популације од дијаспоре и њихових дознака, већина српске од плата које примају из Београда. И то није добро, јер сведочи да не постоји иоле озбиљнија привреда која упошљава људе и ствара нову вредност, и тиме гарантује реално финасирање осталих животних и друштвених потреба грађана на овом простору. Једино решење у том смислу је кроз директну економску сарадњу, која би довела до развијања привредних капацитета и за косовско и за трећа тржишта. Али да би се то десило потребна је стабилност и даља релаксација односа. И зато је толико важно да договори, постигнути у Бриселу, буду коначно и спроведени.

Мирослав Стајић