Србија неће изручити троје радикала

изручење због суђења поводом оптужби да су утицали на сведоке у поступку против Војислава Шешеља.

Судија за претходни поступак донео је  решење којим се утврђује да нису испуњени услови за предају и хапшење окривљених Петра Јојића, Вјерице Радета и Јове Остојића по налогу Трибунала у Хагу, саопштио је СРС. Судија је, како се наводи, утврдио да постоји правна обавеза Републике Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности. За оптужене због непоштовања суда та обавеза не постоји, наводи се у саопштењу.

Та одлука, међутим, није још правоснажна. Коначну одлуку ће донети трочлано веће тог суда.

Вјерица Радета, Петар Јојић и Јово Остојић  су саслушани пред судијом Одељења за ратне злочине за претходни поступак поводом захтева Хашког трибунала за њихово хапшење и изручење. Хашко тужилаштво их је оптужило да су вршили притисак на двојицу сведока Тужилаштва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.

Лидер СРС-а Војислав Шешељ је у марту првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине. Тужилаштво Хашког трибунала је најавило жалбу на ту пресуду, којом ће тражити од жалбеног већа да преиначи пресуду и Шешеља прогласи кривим или да пресуду укине у целости и наложи понављање суђења.

Иако у Европској комисији најављују анализу одлуке Вишег суда у Београду о неизручивању троје функционера Српске радикалне странке Трибуналу у Хагу, очекивање Брисела и даље је непромењено – доћи до консензуса међу земљама чланицама и што пре отворити поглавље 23 у преговорима са Србијом, речено је Танјугу у ЕК-у.

Поводом информације о одлуци Вишег суда у Београду о непостојању услова за изручење троје првних саветника Војислава Шешља Хагу, у Европској комисији подсећају на то да постоји обавеза Србије за пуном сарањом с Трибуналом. Додаје се да се та сарадња редовно процењује, а закључци износе у годишњем извештају о напретку земље у процесу евроинтеграција.

– Ми подржавамо рад Трибунала и јасан је наш став поводом пуне сарадње – објашњава портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич. – Исто тако, суд мора да самостално обавља свој посао.

Она је у изјави за Танјуг поновила да се контакти и рад међу земљама чланицама настављају и да „Европска комисија очекује отварање поглавља 23 са Србијом чим се постигне неопходна консензус”. У Европској комисији кажу да се ради с „јасном идејом и да сви напори иду у правцу да се нова поглавља у преговорима Србије о чланству у ЕУ отворе што пре”. Истовремено, у Бриселу се не наводи могући временски оквир нити процењује да ли је настојање Холандије, као председвајуће Савету ЕУ, да поглавља 23 и 24 буду отоворена до краја јуна, и даље оствариво.

Е. Д.

ЕК: Захтеви Хрватске нису прихватљиви

У дипломатским изворима ЕК-а и  понављају да захтеви Хрватске, којима се блокира отврање поглавља 23, нису прихватљиви нити Европска комисија „модификује” свој став према неком од тих питања, како је недавно било речи у немачким медијима. Понавља се тако оцена да питање генералне јурисдикције не постоји као ЕУ критеријум, да се права националних мањина морају јасно поштовати, али и уредити у билатералним контактима двеју земаља. Када је реч о трећем захтеву Хрватске, за пуном сарадњом Србије с Трибуналом у Хагу, у Европској комисији кажу да је њихова процена остварене пуне сарадње наведена у годишњем извештају о напретку Србије. Истовремено, у Бриселу се додаје да Хрватска никада није званично прецизирала да се њени захтеви о пуној сарадњи Србије с Хагом заснивају на хапшењу и изручењу троје припадника СРС-а.