Селаковић: Европа тражи ефикаснију примену закона

То нарочито важи за Поглавље 23, које се не може назвати пуким технократским, јер се ту, између осталог тражи јачање владавине права, уставних гаранција, независност судске гране власти и стварање неопходних услова да правосуђе ради много ефикасније и квалитетније, каже у разговору за „Дневник“ министар правде Никола Селаковић, замољен да појасни шта за Србију значи недавно отварање поглавља 23 и 24, истичући да је реч о стварима изузетно важним и за борбу против корупције. На питање да ли се у европским преговорима као услов наводи лишавање политичког утицаја на правосуђе, каже да „није ствар у томе да то нама неко условљава, већ да је то предвиђено Акционим планом, као нешто што смо ми сами себи зацртали, уз сарадњу са нашим партнерима из Брисела“.

– Када говоримо о политичком утицају, Србија има лошу хипотеку коју вуче из прошлости, а која је директна последица чисто политичке чистке у правосуђу између 2009. и 2010. године. Пре свега седам година у Србији догодио се највећи и незапамћени утицај политике и политичких структура извршне власти на судску. Државама које су имале прилике да тако нешто искусе, а није велики број таквих, у старту се због тога мање верује, без обзира што је тада била друга влада, друга владајућа странка, други министар правде, други председник Врховног суда. Када се тако нешто једном догоди, онда је потребно јачати оне институционалне механизме, који ће онемогућити да се тако нешто понови.

Медијске слободе су такође тема, како ту стојимо са аспекта европских интеграција?

– Ко год је спреман да започне причу у вези с тим да ли у Србији постоје, или не постоје медијске слободе, да ли има или нема цензуре, позивам га да оде на изложбу коју је припремила СНС, а која износи хронолошки низ, чини се непрекидни, текстова који су излазили што у дневној, што у недељној штампи претходних година, а чији је главни актер, односно предмет разматрања, наш председник странке и Владе Александар Вучић. Када одете на такву изложбу и погледате је, потребно је да се запитате да ли заиста неко може да говори о слободи медија у Србији у негативном контексу.

Србија има један од најбољих законодавних оквира за људска и мањинска права, но и поред тога од стране ЕУ чујемо да морамо још доста да урадимо када су мањине у питању. Где су највеће замерке?

– Највеће замерке се не тичу самог законског оквира, него онога што се апстрактно назива владавином права, а то је да се неке од одредби прописаних тим законским актима не спроводе у потпуности како треба, или се спроводе лоше. Да бисте примењивали такве законе, потребан вам је институционални оквир, који мора да се јача. Србија је једина земља у Европи која има систем Националних савета националних мањина, али још увек је то кратак временски период да би се нешто укоренило и заживело у потпуности. Дакле, оно на чему морамо више да радимо, и могу слободно да кажем да је ту можда и највећи број задатка наше државе у преговарању Поглавља 23, јесте много ефикаснија примена закона у Србији.

Сведоци смо свакодневног покушаја блокаде европских интеграција Србије од стране Хрватске, да ли то може постати озбиљан проблем?

– Поносан сам што у Србији нисмо имали ситуацију да нам се предизборна кампања заснива на адутима - ко ће више да прозове или понизи неку суседну државу и да читаву своју политику, или кампању, без обзира на странку којој припада, заснива на таквим активностима. Све што долази из Загреба, а тренутно се тиче Поглавља 23, бојим се да је у Хрватској нешто што представља главну тему у дневно–политичке и предизборне сврхе. Због тога нећу да коментаришем њихове изјаве. Србија зна свој пут, води своју политику, уважава своје суседе и успела је да за две године владе Александра Вучића први пут после дуго времна не буде одговорна ни за један проблем у овом делу Европе. Рекао бих да се по присуству теме Србије у хрватским медијима, ствара слика да је много већи утицај Србије на оно што се дешава у Хрватској, него што је утицај Хрватске на оно што се дешава у Србији.

Јавност се већ уморила од спекулација када ће бити изабрана нова влада, има ли неких нових вести ?

– За мене је најважније да, без обзира на чињеницу да имамо још увек владу у техничком мандату, Србија из дана у дан остварује сјајне економске резултате. Оно у шта сам потпуно сигуран јесте да ћемо владу добити у законским роковима и да ће наш мандатар изаћи са јаким, добрим саставом те владе. Познајући Александра Вучића уверен сам да жели да има владу којом ће бити задовољан и за коју верује да ће постављене циљеве у задатим роковима моћи да испуњава.

Када ће СНС одлучити о могућим коалиционим партнерима осим оних са изборне листе?

– Наравно да се о томе разговори воде и да не јењавају чак ни онда када се некоме не чини да је тај разговор усмерен на продужетак коалиционог партнерства, или стварање новог. Председник Владе је више пута рекао да хоће владу у којој су људи, који ће се без обзира на партијску припадност борити за њу и за свакога ко обавља одговорне и важне послове, уз много већи степен јединства у циљевима којима тежимо.

Вас медији у старту спомињу као сто посто сигурног у Влади...

– Спреман сам да као неко ко поштује и страначку дисциплину и хијерархију, уважим све оно што председник Владе буде сматрао за неопходно и потребно. Који год будем посао обављао, радићу га најбоље што умем. На мандатару је да каже да ли сматра да ли ја треба да наставим да радим овај посао, или да пређем на неки други, а можда и да не будем у Влади. Сигуран сам да ће председник наше странке донети најбољу одлуку, каква год она била.

Светлана Станковић