Рокови разни, али један изборни дан

актуелног сазива парламента Србије. У јавности већ подуже 24. април фигурира као датум одржавања републичких, покрајинских и локалних избора, а остало је још само да они у чијим је рукама изборна процедура то и озваниче. То ће бити једанаести парламентарни избори од увођења вишестраначја, осми ванредни и трећи истовремени парламентарни, покрајински и локални избори.

Председник Владе је на седници Главног одбора напредњака 17. јануара добио подршку за ванредни излазак на биралишта и од тада се ишчекује расписивање избора за Скупштину Србије. Њих расписује председник Републике на образложени предлог Владе, а од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 дана, ни више од 60. Самим тим, уколико ће избори бити 24. априла, морали би у том случају бити расписани најкасније 10. марта.

Председник Србије је, по закону, дужан да у року од 72 сата донесе указ којим распушта парламент или да Владу и јавност обавести о томе да не прихвата предлог Владе. Распуштањем Народне скупштине престаје мандат и Влади Србије.

Парламент који је распуштен обавља само текуће и неодложне послове, одређене законом. И Влада којој је престао мандат може обављати само текуће послове, а парламенту не може предлагати законе, нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа. Самим тим и не чуди ужурбаност парламентараца да све неопходне прописе који су остали у агенди изгласају до расписивања избора. Истовремено, Влада након што јој престане мандат, до избора новог кабинета не може постављати државне службенике на положај у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Србије може једино именовати или давати сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.

Када је о покрајинским изборима реч, Скупштина АП Војводине је конституисана 22. јуна 2012. године и 22. јун 2016. године је дан када престаје мандат садашњим посланицима. Ако срачунамо рокове из Одлуке о избору посланика у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине, добијамо да се избори расписују 22. марта. И у случају да републички и покрајински избори не буду расписани у истом дану, они могу бити одржани заједно 24. априла, будући да од дана расписивања покрајинских до дана њиховог одржавања, не може протећи мање од 30 дана, ни више од 60, што се уклапа у поменути календар. Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор је још раније најавио да ће покрајински избори бити одржани између 22. априла и 22. маја.

Претходни покрајински и локални избори одржани су 6. маја 2012. године па ће у мају или почетком јуна  престати и мандати одборника у већини локалних скупштина у Србији. Тада локални избори нису били расписани у 17 општина у Србији, у којима није још истекао мандат локалној самоуправи. Сада ће локалне изборе расписати председница Скупштине Србије Маја Гојковић, а они се, по слову закона, морају спровести најкасније 30 дана пре краја мандата одборника. Од дана расписивања избора до дана одржавања не може протећи мање од 45 дана, ни више од 60. Кабинет Александра Вучића изабран је 27. априла 2014. године, такође након ванредних парламентарних избора, који су образложени чињеницом да реформе које следе захтевају најширу подршку грађана. Предлог за распуштање Скупштине 28. јануара те године на Андрићев венац однели су тадашњи премијер Ивица Дачић и актуелни председник Владе, тада први потпредседник, Александар Вучић. Дан касније, Николић је расписао ванредне парламентарне изборе за 16. март 2014. године.

По свему судећи, овога пута неће бити одржани градски избори у Београду, већ ће се грађани престонице изјашњавати о одборницима за 17 општина у главном граду накнадно. Председници општина Земун и Вождовац, где су избори били одржани 2013, поднели су оставке пре двадесетак дана, уз званично образложење да је јефтиније проверити вољу грађана истовремено с републичким изборима. Иако је било доста спекулација о градским изборима заједно с локалним, покрајинским и републичким, одлучено је да се сачека редован изборни циклус 2018. године.

С. Станковић

Пропорционални систем на свим нивоима

Иако је у Скупштини Србије био формиран Акциони тим за реформу политичког система, који је требало да предложи и промену изборног законодавства, тај посао није окончан. Самим тим, посланици Скупштине Србије и одборници бираће се као и до сада по пропорционалном изборном систему. По истом принципу бираће се и посланици Скупштине Војводине, који су половином 2014. одлучили да комбиновани изборни систем замене пропорционалним. Раније је важило правило да се од укупно 120 посланика у Скупштини Војводине, 60 бира по пропорционалном, а 60 по већинском изборном систему, али се од тога одустало.