Пуповац: После сусрета Вучић-Китаровић свима јасно шта ваља чинити

хрватски Сабор практично се самораспустио, с тим што ће та одлука ступити на снагу 15. јула, након чега ће бити познат и тачан датум превремених избора – тренутно је у оптицају почетак септембра. Потпредседник Самосталне демократске српске странке и председник Српског народног већа др Милорад Пуповац, међутим, не очекује након тих избора некаква драматична померања на хрватској политичкој сцени, али да ће до промена у досадашњем односу снага бити - то је готово извесно.

– Интензитет тих промена умногоме зависи од тога које ће и какво вођство изабрати ХДЗ – анализира Пуповац за „Дневник”. – Ако оно буде свеже, ако се појаве нова лица, онда има шансе да утакмица између главних ривала, коалиција око СДП-а и ХДЗ-а, буде неизвесна, док се остали такмаци могу наћу у пуно већим тешкоћама но што се сада чини. Но, ако на челу ХДЗ-а остане екипа блиска досадашњем шефу Томиславу Карамарку, онда СДП може наставити са грађењем предности.

 Уколико „нова лица“ преузму ХДЗ, очекујете ли да ће се они отарасити ултрадесних, проусташких странака, које је Карамарко увео у тзв. Домољубну коалицију, а потом и у власт?

– Већ сада у ХДЗ-у чујемо оцене да је оваква коалиција у коначници била лоша за странку. Другим речима, постоји свест о томе да је увођење странака екстремно десне провинијенције у главну струју хрватске политике тешко компромитовало и ХДЗ, али и нанело велику штету Хрватској као држави. Стога се могу чути гласови да ХДЗ намерава да другачије распореди свој коалициони потенцијал, а и поједини чланови Домољубне коалиције, попут Хрватске сељачке странке, јасно кажу да ће са ХДЗ-ом ићи само под претпоставком да у тој коалицији не буду и екстремни десничари.

 Када је реч о СДСС-у, након претходних избора је са три посланика брзо пао на два, јер је Мирко Рашковић убрзо пришао ХДЗ-у а касније се испоставило да је на тај начин враћао дуг Карамарку?

– Сасвим је сигурно да је то била озбиљна лекција из које смо научили да се таква искуства више не смеју понављати. Стога нико ко је на било који начин несамосталан, ко је недовољно поуздан, ко нема политичку и психолошку стабилност.. не би требало да се нађе у најужем кругу кандидата за посланика СДСС у хрватском Сабору.

 Оцене о недавном сусрету премијера Александра Вучића и председнице Колинде Грабар Китаровић прилично су опречне?

– Најпре, симболичко-политички је веома значајно да су се сусрели председница и премијер, јер озбиљног разговора између руководстава Србије и Хрватске није било већ годинама и стање односа између наших двеју земаља због тога је озбиљно трпело, а трпеле су и српска заједница у Хрватској, као и хрватска у Србији. Будући да су у фокусу била права мањина и питање граница, те погранична сарадња и коришћење европских фондова, то су веома важне теме за Србију на њеном путу ка ЕУ, а за Хрватску за поправљање лошег имиyа који је стекла посебно у протеклих пола године када је постала мета критика међународних организација једнако због непоштовања права Срба у Хрватској и недовољне сарадње са земљама у региону.

Е сад, друго је питање колико ту ко може урадити. И у то не бих овог тренутка ни улазио, јер је најважније да је председница Грабар Китаровић могла чути врло отворене и јасне поруке Срба из Хрватске у веома дугом разговору који смо имали у присуству премијера Вучића. Као и да је премијер Вучић у присуству председнице Грабар Китаровић могао чути врло јасне поруке представника Хрвата у Србији. То је веома значајна ствар. А мислим и да по систему заједничке одговорности за резултате састанка нико на концу не би требало превише да заостаје у реализацији онога што је са обе стране преузето као обавеза...

 А хоће ли то бити и обавеза будуће хрватске владе?

– Сасвим сигурно. Зато ћемо ми и даље градити односе са председницом, као што ћемо градити и са политичким странкама које ће пресудно утицати на политички живот у земљи након избора почетком септембра. И то несумњиво представља добре основе и добре смернице. Уосталом, ко буде предњачио у реализацији тих смерница, тај ће заправо диктирати темпо укупне реализације договореног. Јер, након овог сусрета Александра Вучића и Колинде Грабар Китаровић, нико не може рећи „нисам знао, нисам чуо“ или ће наћи неки трећи разлог због којег нешто не може да реализује.

Лара Брандибур

Извлачење Хрватске из загрљаја филоусташтва

– Раније су се из Хрватске често чули гласови како неке земље у суседству нису доживеле историјску катарзу и нису се суочиле са искуством ратова из четрдесетих и деведесетих година прошлог века. А онда се у протеклих пола године показало да се то није догодило ни у самој Хрватској. Испод релативно уљуђене површине ођеданпут је нахрупио непрорађени и нерасправљени историјски сукоб идеја, покрета и снага – каже Поповац. – Међутим, показало се да Хрватска ипак има капацитета за ту расправу. При томе су они који су повели културкант, који су кренули у умивање усташког покрета, умивање НДХ и ревизију историје укључујући и злочине из тог периода и актере тих злочина, потценили ове друге снаге које у Хрватској постоје, као што су потценили и претњу и опасност коју ревизионизам представља за саму Хрватску. Али посао извлачења Хрватске из загрљаја врло опаког историјског ревизионизма и веома опасних тенденција филоусташтва и усташтва, које и даље постоји у хрватском јавном простору, још ни изблиза није завршен. И он у великој мери зависи од појединих политичких странака, у овом случају пре свега од ХДЗ-а, колико ће допринети томе да се тај посао на прави начин заврши, а у неким стварима ће зависити и од представника Католичке цркве...