Пуповац: Није јасно зашто се ово у Хрватској догађа, коме то треба

Милорад Пуповац, објашњавајући да је након раздобља напередовања у остваривајну права Срба последњих година наступила фаза назадовања.

"Лоша је атмосфера у јавности, као и поруке у сфери политике, правосуђа. Потпуно је запостављено оно што називамо мањинска, избегличка права, као и суђења за ратне злочине. Речју - стагнирамо", каже за Танјуг председник Српског народног већа.

Каже да лоше поруке очекује и током сутрашње прославе 21. годишњице операције "Олуја".

"Ако буде и пола од онога што је било прошле године, биће лоше. И то како у погледу верских, политичких и касније спортско-забавних порука које су се могле чути завршно са концертом Марка Перковића Томпсона у Книну, где су се спојила службена и неслужбена екстремна форма слављења Олује, која је у ранијим годинама била подељена у Книну и Ццавоглави. Ако се то поново споји биће лоша порука за младе у Хрватској, независно од националности. То је лоше и за живот у Книну и ширем подручју, као и за односе Хрвата и Срба", оцењује Пуповац.

У тим порукама, додаје, неће бити места ни за мало свести о томе шта се догодило Србима у Хрватској, за одговорност за злочине који су почињени, убиства и посебно прогон становништва, уништавање њихових насеља и спречавање њиховог повратка.

Пуповац подсећа да је било раздобља када је Србима у Хрватској било и теже него сада, али примећује да оно што данашњу ситуацију чини додатно тешком јесте то што нико не разуме зашто се догађа оно што се догађа и коме је то потребно.

"С друге стране, разумемо да је реч о покушају да се Хрватска, уместо суочавања са ратом 91-95, са делом одговорности за страдања која су узрокована на српској страни, одмиче од тога. Одмиче и се од страхота Другог светског рата и тог суочавања и отвара се простор за рехабилитацију и ревитализацију и онога што је 90-тих, као и 40-их, било лоше", наводи Пуповац.

На питање да ли, четврт века после почетка рата на простору бивше Југославије, очекује да се Срби, који то до сада нису учинили, врате у Хрватску, одговара да је главни део у вези с повратком завршен.

"Још ће се враћати људи који желе да дођу у свој завичај, да уживају у ономе што је њихово и који намеравају да имају поново свој други дом, након што су већ на дугом месту стекли нови дом. Тај део повратка ће трајати. За некога је то питање одласка у пензију, да деца заврше школу и добију посао, или нешто друго. У годинама пред нама, у појединим деловима Хрватске, очекујемо да ће тај облик повратка, нова генерација повратника бити све присутнија, посебно тамо где су изгледи за пристојан и миран живот велики", објаснио је он.

За реакцију ЕУ на актуелна дешавања у Хрватској, али ону по европским центрима, у Стразбуру, Бечу...каже да треба времена да уоче штетне и опасне последице говора мржње које се развијају протеклих годину, две према Србима у Хрватској.

"Очигледно је да им треба мало више времена да виде сразмере опасности које носи са собом овај рехабилитацијски-ревизиционистички талас који је отпочео пре годину или две, а који се још није зауставио. Он је опасан не само за Хрватску и односе у региону, што је само по себи довољно, већ и за Европу. Негација антифашизма и рехабилитација вредности фашизма, знамења, личности, неспојива је са европским виђењем демократије након искуства Другог светског рата, нацизма, фашизма, геноцида и холокауста. Антифашизам је омогућио европску демократију какву је знамо након 1945", уверен је Пуповац.

Наглашава да је антифашизам одржавао Европу и свет јединствене око темељних вредности, те констатује да ако Европа нема снаге да се томе супростави, онда Европа нема снаге да сачува своје темеље.

"Ми верујемо да ће Европа имати снаге за то. Најважније је да Хрватска и Србија покажу да им је стало до тих темаља", уверен је он.

Истовремено, Пуповац сматра да у Хрватској постоје они који су се "осилили" кад је та земља постала чланица ЕУ.

"Има оних који мисле да чланство у ЕУ и НАТО служи да другима ударају чврге или деле лекције, да им говоре шта треба да раде, а да сами нису спремни да раде те ствари. Ццланство У ЕУ и НАТО обавезује једнако и оне који су унутра и оне који су вани. Оне који су унутра обавезује још и више, а сада имамо ситуацију која је наопака - да се од оних који су ван ЕУ тражи оно што они који су унутра не испуњавају, наглашава.

Уверен је такође да хрватска влада неће имати европску солидарност у ситуацији кад тражи од других земаља нешто што сама не жели да испуни, у супротном, констатује, "ствар је са Европом отишла куд не треба".

"Колико видимо то још увек није случај", закључује Пуповац.

Истовремено, како каже, Срби Хрватској изузетно цене то што Влада Србије жели да развија добре односе са Хрватском и сматрају историјски важним за Србију и Србе на простору бивше Југославије да Србија неометано настави, и поред свих препрека, свој европски пут.

"Најбољи начин на који Србија може да реагује у оваквим околностима јесте смиреност, уздржаност и јасна упозорења о стварима за које су та упозорења нужна. Нису решања свађе, повика, али јесу поруке које ће упозорити на опасности и појачати заједничку одговорност за европску перспективу региона и односе две земље, а посебно за европске вредности које треба да деле обе земље. То је оно што очекујемо од Србије и што она даје и треба да настави да даје", појаснио је Пуповац.

Упитан шта очекује од избора у Хрватској, каже да су промене уследиле тиме што је дошло до померања на челу ХДЗ-а.

"Она су врло важна и велика. Са ХДЗ-ом који примењује и води националистичку искључиву политику нема стабилности у Хрватској и тешко је може бити у региону. Са ХДЗ-ом који води умерену политику, политику центра, европских народних странака, са таквим ХДЗ-ом може наступити политичка стабилност и односи у региону, без обзира на разлике које ће увек постојати могу опстати", оценио је Пуповац.

Он прогнозира да ће у Хрватској сада доћи до судара две политике које су по својим квалитетима између два лидерства, с једне стране СДП-а Зорана Милановића и ХДЗ-а Андреја Пленковића, те да ће две стране бити пуно квалитетније по политичкој понуди него што је био случај до сада.Истовремено, како каже, избори ће денети неизвестан резултат, где је велико питање како ће се формирати влада. Ту он види посебно велику одговорност управо та два политичара.

"Ако они буду знали управљати својом одговорношћу Хрватска може имати стабилну влади, а то значи стабилне односе у региону, пре свега са Србијом и БиХ, и без обзира на разлике које ће остати у погледима на нека отворена питања они неће бити оптерећени чиме су још увек оптерећени, што је резултат старе политике која је још увек жива и чија струја још увек одређује ток и поред промена у основном курсу унутар ХДЗ-а", приметио је Пуповац.

А на питање да ли ће пресуда из Минхена бившим удбашима из Хрватске допринети суочавању са прошлошћу, казе да је то могуће само уколико ће бити политичке снаге да се то уради.

"Бојим се да су у Хрватској још доминантне снаге које не желе суочаванеј с прошлошћу. Постоје снаге унутар цркве које апсолутно не желе суочавање с прошлошћу, већ желе рехабилитацију прошлости. Постоје неке снаге у политици које не дозвољавају никакво суочавање с прошлошћу. Постоји читав низ естаблишмента који не дозвоља суочавање с прошлошћу. Све те снаге су снаге које онемогућавају демократски напредак Хрватске", објашњава Пуповац.

Те снаге, додаје, државу држе таоцем прошлости, како 90-тих, тако и 40-тих и то није више, како каже, само питање односа са Србима, без обзира где живе, или односа према другим народима, Бошњацима или другима, већ је то питање односа према себи и властитој будућности."нај који се не жели суоцити са лошом прошлошћу, већ је жели опрати или прогласити добром тај будућности сигурно не може имати", закључио је Пуповац.

(Танјуг)