Преговарачка позиција ЕУ са Србијом без услова Хрватске

У тексту заједничке преговарачке позиције ЕУ за поглавје 23 у преговорима са Србијом стоји да ЕУ охрабрује Србију да настави процесе усклађивања са европским критеријумима, као и да, и пре уласка у чланство, развија своју политику и њене инструменте како би били што приближњи онима у ЕУ.

Од Србије се очекује да редовно подноси извештаје о напретку реформи у правосуђу, али и да до краја 2018. године изнесе процену директног утицаја резултата реформског процеса у тој области.

Када је реч о независности правосуја ЕУ наводи да је Србија већ почела припреме за измену Устава, планирану за 2017. годину, имајући у виду препоруке Венецијанске комисије и европске стандарде.  

Очекује се да ће те измене донети основу за будући транспарентни и објективни систем избора судија и тужилаца, али и оцењивања њиховог рада, стоји у тексту.

Када је у питању процесуирање ратних злочина, услов на коме је Хрватска више од три месеца инистирала, ЕУ не захтева од Србије укидање конкретног закона.

Како се наводи у тексту усвојене преговарачке позиције ЕУ, од Србије се очекује "темељна регионална сарадња и добри међусуседски односи приликом решавања ратних злочина, укључујући избегавање сукоба надлежности.

"Ратни злочини морају бити процесуирани без дискриминације", наводи се у тексту заједничке ЕУ преговарачке позиције за поглавље 23, у који је Танјуг имао увид.

Истовремено, од Србије се очекује конструктивна сарадња са суседним државама у раду на лоцирању и идентификацији судбине несталих особа.

ЕУ у тексту наглашава да Србија мора да обезбеди ефикасне и снажне институционалне капацитете који би се бавили применом и надгледањем анти корупционих мера.

Наглашава се да ефикасна борба против корупције представља важан изазов у Србији, а држава се, између осталог, позива да убрза измене и примену закона који се односи на рад Агенције за борбу против корупције.   Питања која се посебно издвајају у европској преговарачкој позицији за поглавље 23, а односе се на борбу против корпције, тичу се измене закона о финансирању политичких странака у Србији, као и сузбијања корупције у посебно "осетљивим областима", као šто су здравство, царина, локлална власт, образовање, процеси приватизације и полиција.

У делу преговарачке позиције који се односи на основна права наводи се да постоје извесни недостаци у примени заштите основних права која су гарантована како Уставом Србије тако и многобројним међународним конвенцијама које је Србија потписала.

ЕУ очекује да се у потпуности поштује право на слободу изражавања и незавсиности медија, укључујући ту и физичку безбедност новинара, наводећи то као кљућни индикатор спремености Србије да постане чланица ЕУ.

Када је реч о правима мањина, ЕУ позива Србију да у потпуности примени свој Акциони план за поглавље 23, посебно део који се односи на заштиту националних мањина широм Србије, укључујући ту ефикасну заступљеност националних мањина у изборним процесима, њихову сврсисходну заступљеност у јавним службама, право на употребу језика националних мањима како у образовању, тако и у медијима и религијским службама, подршку међуетничком дијалогу, али и осуду говора мржње.

Посланици ЕП поздравили отварање поглавља са Србијом

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић разговарала је данас са посланицима Европског парламента, који су поздравили најављено отварање преговарацких поглавља 23 и 24 са Србијом и истакли да је важно наставити европске интеграције, као и спроводење реформи.

Гојковић је у разговору са члановима групе "Пријатељи Србије" у ЕП истакла да је одлука о отварању поглавља 23 и 24 добра вест за Србију, саопштено је из њеног кабинета.

"То је важна порука за грађане Србије који су на протеклим изборима потврдили већинско опредељење за европски пут наше земље", поручила је Гојковић и нагласила да ће Србија наставити да спроводи реформе како би достигла европске стандарде за своје грађане, а да ЕУ и државе чланице одлучују када ће Србија и постати члан.

Председница републичког парламента је нагласила и да формирање те групе пријатеља у ЕП показује да Србија има искрене пријатеље који желе да помогну процес европских интеграција Србије.

Гојковић је подсетила да су у претходном скупштинском сазиву учињени значајни напори да се Скупштина Србије што више укључи у процес европских интеграција и навела да је републички парламент у претходном сазиву донео укупно 384 закона и 243 других аката, међу којима многе реформске законе и законе којима усклађујемо домаће законодавство са европским.

"Пред новим сазивом Народне скупштине је велики и важан посао наставка започетих реформи, усклађивања нашег законодавства са правом ЕУ, као и разматрања преговарачких позиција Србије за преговоре о чланству у ЕУ, за који смо се добро припремили", рекла је Гојковић.

 Председник групе "Пријатељи Србије" у ЕП Емилиан Павел изразио је задовољство због велике подршке европским интеграцијама Србије у Народној скупштини и очекивање да ће парламент наставити са доношењем реформских закона.

Посланици су упознали Гојковић са активностима групе "Пријатељи Србије" од формирања 2015. године, које су имале за циљ промовисање Србије, а указали су и на значај конкретних пројеката прекограничне сарадње како би се додатно подстакла сарадња у региону.

У делегацији групе "Пријатељи Србије" су и Франц Богович, Едвард Кукан, Тања Фајон, Андор Дели и Паул Танг.

Јоксимовић: До краја године још добрих вести за Србију

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић изјавила је данас да очекује да Србија након отварања поглавља 23 и 24 до краја године отворити још неколико поглавља, међу којима су и поглавља 25 и 26 која се односе на науку и образовање и културу.

"Очекујем да ћемо у овој години још три-четири поглавља бити у прилици да отворимо. Она нису сва пођеднако комплексна и компликована за имплементацију и то ће бити нека која се у кратком року могу отворити и затворити, као што су поглавља 25 и 26", рекла је Јоксимовић за ТВ Пинк.

Јоксимовић је навела и да у административно-техничком смислу преговарачки процес Србије неометано тече даље, да ће се поглавља отварати у зависности од наше брзине и умешности у заокруживању реформских процеса, што је кљлучно за Србију.

Указала је и да су поглавља 23 и 24 толико комплексна да је ЕУ утврдила да их је неопходно отворити међу првима и као последње их затворити.

То је, како каже, пракса која је примењена и у случају Црне Горе.

"Та поглавља се односе на правну државу, владавину права, људска права, криминал, слободу говора. Србија ће бити у обавези да промени Устав у оквиру ових поглавља, у оквиру наше преговарачке позиције ми смо предвидели да то буде до краја 2017. и односиће се на питање дела суверенитета, питања која се односе на право гласа у ЕУ и право избора за ЕУ институције", рекла је Јоксимовић.

Говорећи о блокади отварања тих поглавља од стране Велике Британије и Хрватске, Јоксимовић је рекла да јој се чини да је у случају Британије био у питању технички проблем у тренутку организације Брегзита, а да је Хрватска покушала да злоупотреби чињеницу пуноправног чланства.

Случај хрватске блокаде, подсећа, није једини, будући да се дешавало да Словенија блокира Хрватску, Италија Словенију, Француска Шпанију.

"Ово није једини случај, али је интересантно да је дошао у релативно раној фази , када су кључне земље ЕУ дошле до закључка да смо испунили услове и да Србија треба да отвори поглавља 23 и 24", рекла је Јоксимовић.

Упитана како ће отварање поглавља утицати на економију, Јоксимовић истиче да је владавина права кључна за стране инвеститоре и да можемо да будемо задовољни што коначно крећемо у суштину процеса који реформише сваку државу у развијену демократију.

(Танјуг)