Пред Србијом демократска изборна утакмица

 Аустријски дипломата указује да је бриселски дијалог незаменљив и за нормализацију односа у региону, открива да нема више шаргарепе за Приштину, и истиче значај јасне проевропске политике Београда.

Односи Беча и Београда и по оцени српског премијера никада нису били бољи до ових данас?



– Да, то јесте тако. Ускоро ће у Београду поново бити наш министар иностраних послова Курц заједно с председником Аустријске привредне коморе. Фокус разговора ће бити привредна сарадња и ово ће бити трећи долазак шефа наше дипломатије Србији, од када је преузео ову функцију. Премијер Србије Александар Вучић је само прошле године био четири пута званично у Бечу, што само по себи сведочи о значају билатералних односа који су успостављени између две земље.

А нове инвестиције и област за коју је Аустрија посебно заинтересована за улагање?



– Општи интерес Аустрије је да на најинтензивнији начин буде присутна у Србији и видећемо могућности око неких нових инвестиција. У Сремским Карловцима аустријски предузетник је недавно купио неку велику кланицу, видећемо да ли ће бити нових инвестиција везаних за предстојећу посету. Ми ћемо наставити у сваком случају да одржавамо овај већ велики ниво сарадње и инвестиционог присуства.



Како видите напредак Србије у европским интеграцијама и испуњењу стандарда ЕУ?



– Ми смо на почетку, отворена су прва поглавља и оно што је значајно је одлучност Србије да настави на овом путу. То је јасна и јака одлучност политике која се води, да је једини реалистични и успешни пут развоја, пут према ЕУ.



Говори се поново о проблему слободе медија и у Извештају који се припрема за усвајање у Европском парламенту. Какав је Ваш став?



– Пратим медијску сцену Србије и она је доста компликована, али то не значи да постоји нека цензура. Реч је да професионални ниво није увек такав, какав би био пожељан.



Шта очекујете од наставка дијалога у Бриселу и очекујете ли да ће се премијер Иса Мустафа појавити на новој рунди?



– Требало би да се појави. Бриселски дијалог је веома битан моменат нормализације односа не само између Београда и Приштине, већ у читавом региону. Његова улога је ту посебно важна и ја не видим алтернативу настављању бриселског дијалога. Надам се да ће то схватити и политичари у Приштини.



Да ли је Еулекс статусно неутрална мисија, с каквим је мандатом УН дошла 2008. године. Тако су је означиле и саме државе чланице ЕУ, и на Косово је стигла ради успостављања владавине права, уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН. Питамо јер осам година након деловања Еулекса у Европском парламенту имамо ратификацију ШП са Косовом, и како се то може повезати с неутралним статусом?



– Да, имамо ратификацију ШП са Косовом у Европском парламенту, али он неће бити ратификован од стране држава чланица. Постоји јасна разлика што се тиче косовског и других, српског ШП, који су ратификовани у свим земљама чланицама ЕУ. То је неки специфичан ШП.



С обзиром на то да је Србија навикла да мора да испуни услове на сваком кораку европског пута, како је Европски парламент без ограде ратификовао ШП са Косовом, а да Приштина није испунила основни услов за њу управо из Бриселског споразума, формирање ЗСО? Јели то значи да нема условљавања када је у питању Приштина и Европа?



– Нисам видео да је ЕП ставио такво условљавање. Они ни формално немају такву политику, то је већинска одлука и таква је донета.



Постоје ли уопште европски услови за Приштину?



– Постоје, наравно, Да, да постоје, а главни је наставак бриселског ра о приступању и о томе је потпуно нереално сада причати. У овом тренутку нема више шаргарепе за Приштину, иако су тамошње власти желеле ШП да споје са либерализацијом визног режима, то не може да буде везано. У овом моменту за њих нема нове шаргарепе.



Како оцењујете дешавања у Давосу где је мигрантска криза била једна од централних тема, али без главних играча немачке канцеларке Ангеле Меркел и њена два главна опонента у избегличкој политици мађарског и пољског премијера?



– Несумњиво је да је мигрантска криза тема и за Давос, али овај скуп је како му и сам назив каже пре свега Светски економски форум. И на њему не морају да буду самим тим сви главни играчи. Ми ћемо ускоро имати светски самит у Лондону, уз учешће и америчког председника Барака Обаме, када је реч о мигрантској кризи.



Србија је још једном добила похвале због своје политике и свеукупног односа према мигрантима, но и даље се расправља о опасности да се мигранти из Европе врате овамо. Да ли је то могуће?



– Не видим такву опасност у овом тренутку. У Аустрији постоји намера да се ограничи прилив миграната, а то значи да ће и друге државе , оне на трансфер рути, дакле и Србија, ограничити прилив. Засада не видим неки разлог због кога би Србија могла да се суочи са неким већим бројем избеглица.

Када наши грађани виде вест о ограничењу Шенгена, која стиже и из Ваше земље, одмах се јави и страх да ли је у опсаности визна либерализација?

– Не, то је потпуно друга прича. То што се повећава   сада контрола на копненим границама је складу са шенгенским прописима, а то не значи да ће српски грађани имати неке проблеме приликом уласку у Аустрију колима, а посебно не авионом. Ништа се неће променити.



Какви су резултати које је ЕУ предузела у решавању избегличке кризе?



– Нажалост још увек не видимо неке јасне резултате када је реч о смањењу броја избеглица, због чега Аустрија и предузима неке националне мере. У 2015. години ми смо имали скоро 100.000 подносилаца молбе за азил. Понављам, засад нажалост не видимо неке снажне резултате европске политике у решавању овог проблема, желимо да он буде решен на европском нивоу, што до сада није било могуће.



Из Давоса је отишла и изјава милијардера Yорyа Сороша да се ЕУ распада, а да је позиција канцеларке Меркел уздрмана мигрантском кризом, јер је сама себи мигрантском политиком направила проблеме?



– Да је направила себи проблеме то се види, ако се прати дискусија у Немачкој. ЕУ јесте у великим проблемима и то је свима јасно, али не значи да се распада. Унија је доста флексибилна, али и креативна да на крају нађе одговоре на изазове и нека решења, која дозвољавају њен даљи развој. Мада у поседње време неки сумњају да је ЕУ у стању да то и даље ради, али биће у стању.



Ставља ли криза, с којом се суочава ЕУ, у други план проширење за које су превасходно заинтересоване државе Западног Балкана?



– Проширење Уније је наравно и даље тема европских институција и уопште не значи да се сада ставља у неки други план. Имали смо Бечки самит прошле године који је био посвећен тематици проширења Западног Балкана и то ће бити настављено ове године у Паризу, следеће у Риму. Постоји читав ритам састанака који ће се одиграти на највишем нивоу и то јасно показује да политика проширења још увек има одређени приоритет у ЕУ.



Владимир Ђуричић

Пресуда Ивановићу није коначна



Да ли је, како Србија каже, пресуда Оливеру Ивановићу политичка, а не правна?



– Тешко ми је да судим. Пратио сам случај, али не детаљно и нисам прочитао пресуду, но свестан сам да је реакција овде у Србији врло јака. Пресуда Ивановићу још није дефинитивна. Постоји могућност жалбе и видећемо како ће се све развијати. Лично сам имао састанак са Ивановићем пре две године и деловао ми је као врло интересантан, поштен човек. То је све што могу да кажем.