Посланик „тежак” три хиљаде евра месечно

на новац за редован рад. Укупна бројка добија се кад се од приходне стране буyета израчуна 0,105 одсто, а новац се распоређује на основу броја освојених гласова и места у клупама законодавног дома. У 2016. за партије је био предвиђен око 871 милион динара. То значи да ће сви који 24. априла буду прескочили цензус, на основу броја мандата и освојених гласова, око десетог у месецу добијати месечне уплате из државне касе.

У овој години било је планирано да парламентарне странке поделе 871.080.000 динара. Највише новца било је резервисано за најјачу странку СНС – 427.902.372 динара, за социјалисте – 85.757.820 динара, ДС – 74.119.740, ПУПС – 43.658.532, за СДС – 39.808.356 динара. По тој рачуници ЛСВ би ове године добио 26.538.900, а СВМ 30.836.232 динара.



Планиране цифра важиће све дотле док се на озваниче резултати нових избора, када ће поново прорадити дигитрон у Министарству финансија и прерачунати се буyетски приходи политичких партија. Да је брисање с платног списка државе озбиљан ударац за политичке странке, видело се на примеру оних које су на претходним изборима остале испод црте, па је тако УРС нестао с политичке позорнице, а ЛДП и ДШ ослабили су позиције на јавној сцени.



Такав систем финансирања политичких партија уведен је 2003. године, а у цифрама које лежу на рачуне странака из државне касе равноправне су и власт и опозиција, чији посланици у прорачунима исто вреде. На питање да ли је увођење тог система испунило циљ и смањило коруптивни утицај на парламентарне странке, програмски директор „Транспарентности Србија” Немања Ненадић указује на то да је изостала јасно одређена сврха давања тог новца.



– Борба против корупције негде стоји иза тога, као један од могућих разлога зашто се толики новац издваја, али закон то није никада јасно одредио – истиче Ненадић. – Због тога нам се дешава да се износи и начин расподеле мењају, а да никада нисмо добили јасно објашњење зашто је баш толики износ одређен по једном посланику. То је суштински проблем.



А када говоримо о зависности странака од потенцијалних утицаја из привредних кругова, она је свакако смањена тим државним финансирањем. Међутим, не бих рекао да је у потпуности укинута и да су све опасности отклоњене, далеко од тога! Напротив, мислим да је, с једне стране, дошло до појаве да су апетити за новцем порасли код тако значајног државног финансирања, а с друге, велике странке, нарочито владајуће, улењиле су се у традиционалном начину прикупљања новца од чланарине. То је нешто што људи који се баве таквим појавама у политичком животу оцењују као штетно, не само у Србији него и у другим земљама које су увеле државне дотације за политичке странке.



На питање да ли такав систем финансирања на неки начин значи пропаст за партије које изгубе парламентарну позицију, Ненадић одговара  да су „неке пропале, а неке су и опстале”.

– Постоји нека разлика јер није значајно само питање финансирања из буyета већ је важан и приступ утицају на доношење одлука – предочава наш саговорник. – Када странке више не могу да утичу на доношење одлука, сасвим сигурно је да опада њихова моћ па самим тим и привлачност за друге финансијере. Самим тим, повратак у парламент након одласка много је тежи него што би био можда да је тај начин расподеле новца другачији. Зато неки аутори предлажу – а има разлога да се о томе размишља – да се уведе неко финансирање ванпарламентарних странака које су добиле одређени број гласова на изборима – закључује Ненадић.



С. Станковић

Ненадић: Зашто баш толико?



По речима Немање Ненадића, одуство критеријума по којима се одређује свота новца из буyета за странке је лоше. Додаје да, „ако се не зна шта се жели постићи, не може се измерити да ли је тај циљ остварен”.

– Може се десити да странке добијају премало, или пак превише. Морамо да знамо шта хоћемо. И за финансирање изборне кампање такође: да ли је циљ да свака странка добије довољно новца да има сат оглашавања, или један велики митинг. Мора да постоји идеја о томе шта је циљ финансирања, да би се правилно одредили параметри. Овако, имамо само проценат издвајања у закону, а да нико не може да вам каже зашто баш толико.