Посланичке теме: Брже до европских фондова

– саопштио је у парламенту  министар Бранислав Недимовић, образлажући посланицима пакет закона из области пољопривреде. Како је рекао, „пун капацитет тих средстава биће на располагању Србији и неће бити никавих умањења”.  Он је додао да су као блокирајући фактор за коришћење најпре поменути „људски капацитети”, и најавио да ће до половине јануара комплетна процедура за ангажовање стручњака у Управи за аграрна плаћања бити завршена.

Измене и допуне тог закона, како каже, у највећем делу су усредсређене на ИПАРД, односно процедуре, носиоце, рокове...

– Те измене требало је и раније да се донесу, али морамо да радимо веома брзо – рекао је министар. – Предвиђено је да већ у априлу будемо спремни за акредитацију Управе за аграрна плаћања, а да у другој половини 2017. буде први конкурс за ИПАРД средства намењена пољопривредним произвођачима и прерађивачима.



У јануару ће, како је најавио, бити донети и потребни правилници.Што се тиче измена закона о подстицајима у пољопривреди и о руралном развоју, Недимовић је рекао да је предвиђен шири обухват оних који ће моћи да остварују подстицаје.Подстио је на то да је буyет за пољопривреду за 2017. годину 3,32 милијарде већи и да је четири пута више новца опредељено за развој мера конкурентности, односно за субвенционисање инвестиција у највећем делу.

Човићева и Тадићева улога

Шеф посланичке групе СРС-а Војислав Шешељ питао је министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића зашто МУП не предузима озбиљне кораке на плану расветљавања неких од најпознатијих убистава од 2000. године, у првом плану убиства Зорана Ђинђића и двојице гардиста у касарни у Топчидеру 2004. године.



Шешељ тврди да је улога бившег потпредседника Владе Небојше Човића у завери око Ђинђићевог убиства била веома велика и да сада „имамо необориве доказе”. Говорећи о смрти гардиста, рекао је да је очигледно да је Вук Јеремић учествовао у заташкавању убиства, али и да је Јеремићева улога у томе била минимална.



– Не може му улога бити већа од улоге тадашњег председника Србије Бориса Тадића, у чијем кабинету је он тада цивилно служио војску. Најважнија је улога Тадића и монструозног Микија Ракића, који стоји иза свих намештаљки и афера пласираних против политичких противника – предочио је Шешељ, додајући и да зна „да су напредњаци захвални Ракићу и да он има заслуга за формирање СНС-а”, али их је позвао да сада разјасне његову улогу пошто је „мртав и не може да подлегне одговорности”.



Шешељ је оценио да је сврха прозивања Јеремића била да се политички дисквалификује и да је то постигнуто и да сада треба решити убиство двојице гардиста.

Дурење, ЕУ и Русија

Посланица ДС-а Александра Јерков питала је да ли је Вучић напуштањем Брисела своје потребе око предизборне кампање ставио испред потреба грађана Србије. Одлуком да напусти Брисел, по њеном уверењу, он се понео неодговорно према стратешком опредељењу грађана, а то је улазак Србије у ЕУ.

– Има ли Србија другу стратегију осим дурења? – питала је Александра Јерков.

Шефа посланичке групе „Двери” Бошка Обрадовића интересовало је зашто Србија нема канцеларију за сарадњу с Русијом, а има за сарадњу с Европском унијом и „зашто не смемо да побољшамо стратешку сарадњу с Русијом већ и даље морамо да трпимо уцене и притиске из Брисела”.

Вулиново својство

Посланица ЛСВ-а Мариника Тепић питала је у којем својству је министар за рад Александар Вулин отворио први сајам посвећен националним мањинама. Она је затражила да јој министар каже одакле му подаци да у Србији има 118 штампаних медија на језицима националних мањина и 39 мешовитих, и 76 канала који емитује 8.000 програма на језицима националних мањина и 103 радио-станице на којима се емитује 110.000 сати програма на језицима националних мањина. Уједно је захтевала да јој Вулин наброји све те медије и све програме који они емитују.

Посланици су након постављања питања почели расправу о пољопривредним законима.

С. Ст.

Критичар Милојичић трошио и запошљавао без покрића

Посланик СНС-а Жарко Мићин у делу скупштинске седнице посвећеном посланичким питањима, упитао је  представнике министарстава финансија и државне управе и локалне самоуправе колики је био укупан дуг Смедеревске Паланке 31. децембра 2011, укључујући дугове свих установа, јавних предузећа, индиректних и директних корисника буџета, а колику цифру је достигао последњег дана 2015. године. Он је подсетио на то да се то питање односи на период када је ту општину водио посланик и функционер ДС-ас Драгослав Милојичић Кена, који је недавно у свом излагању „покушао да омаловажи инвестиције и рад градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића“.



– Покушао је да омаловажи човека захваљујући ком у Новом Саду имамо две инвестиције америчких компанија „Лир“ и „Делфи“, које ће запослити 5.000 људи, а тренутно код њих ради 3.000 радника – предочио је Мићин. – Захваљујући Вучевићу, Нови Сад има најсавременију радну зону за будуће инвестиције, а проглашен је и европским престоницама и културе и младих. Питам одакле му храбрости да спомиње било ког председника општине када знамо да је, док је он био на челу Смедеревске Паланке, та општина била најзадуженија у Србији, с дугом већим од три милијареде динара, што је три и по буyета те општине.



Он је додао да је „то као да се та општина у последњих десет година сваки дан задуживала милион динара“.

Казао је и да је Милојичић, као „велики противник страначког запошљавања, само у 2012. години запослио 65 особа више од прописаног Законом о максималном броју запослених, а захваљајући томе, незаконито је исплаћено 25 милиона динара на име зарада.

– До краја свог мандата је оставио ту малу општину с 820 запослених на 50.000 становника – закључио је Мићин.



С. Ст.