Политика евроинтеграција и мира нема алтернативу

 изабрана испред моје политичке партије, а потом као народна посланица из опозиционе странке кандидована и изабрана за председницу овог скупштинског одбора. Не могу вам говорити о супротним мишљењима, јер их не препознајем као аргументоване, добронамерне за грађане, нити тачне, чега сам сигурна да су свесни и сами заговарачи антиевропске политике, изјавила је у интервјуу "Дневнику" посланица Мариника Тепић, недавно изабрана председница Одбора за европске интеграције Скупштине Србије.

Саговорница истиче да “морамо додатно и изнова објашњавати шта је европска заједница народа, како је и због чега настала, због чега је наше место у њој, као што смо ми лигаши то чинили већ четврт века”.

- И ево дошли смо до тога да данас у републичком парламенту велика већина представника грађана сада све то разуме и подржава. И полако, али сигурно, стићи ћемо до циља - каже Тепићева.



У парлеманту ћете се суочити и са ставовима посланика који заступају другачију политику када је реч о евроинтеграцијама и стратешком опредељењу земље ка чланству у ЕУ?



- Да, и то је демократија. И на то гледам не као на проблем, већ као на изазов и додатну прилику да гласно пред очима јавности објаснимо своја становишта, још 25 година ако треба, пошто лигаши то већ 25 година чине као што рекох, док сви не схвате да политика мира нема алтернативу, да решавање проблема дијалогом, спорије или брже, јесте једини начин суживота у целом региону, а да је време звецкања оружјем, сиктања на људе другачије вере, нације, завичајне, па и политичке припадности, одбачено и омражено и да је једино оно добило алтернативу, неповратно.



Који је значај одлуке ЕУ да отвори поглавља 23 и 24 са Србијом када је у питању држава, али и за саме грађане?



- Сагласје свих држава чланица ЕУ да са Србијом треба отворити ова поглавља више је него важно најпре због, како сте и навели, нас самих, због темељне реформе система и друштва, и то говорећи не само у терминима законодавства, односно правног оквира и његовог усаглашавања са правним тековинама ЕУ, већ и кроз примену и конкретним помацима у реформама и унапређења правне државе, борбе против корупције, због основних прва, људских и мањинских, слобода и безбедности. На конкретно спровођење реформи у овим кључним областима за свако друштво које жели да буде демократско и засновано на владавини права и основним и медијским слободама, Европска унија ће обраћати нарочиту пажњу, пратећи видљиве резултате, показатеље и ефекте, и овај наш домаћи задатак трајаће више година, с обзиром да због своје комплексности ова поглавља и јесу међу првима која се отварају, а биће међу последњима која се затварају.



Како гледате на улогу парламента и самог Одбора на чијем сте челу у процесу евроинтеграција?



- Поред разматрања свих аката који су у раду Народне скупштине а тичу се евроинтеграција, те су следствено томе предмет разматрања и нашег Одбора, изузетна је улога Одбора у активној парламентарној дипломатији кроз коју иде комуникација и сарадња са колегама из Европског парламента, са другим ресорним одборима држава чланица ЕУ, са представницима држава чланица ЕУ у Србији и другим представницима њених радних тела омогућава још ширу мрежу сарадње, подршке и помоћи Србији на њеном евроинтеграцијском путу. Додатна и такође изузетно значајна улога Одбора за европске интеграције је у разматрању предлога преговарачке позиције у процесу преговора о приступању Србије ЕУ, што претпостављате, јесте темељно важно у предстојећем периоду.



Отворени парламент на сајту нуди контакт с Вама и Одбором. Очекујете ли да ће интересовање грађана водити ка повећању процента оних који су за ЕУ?



- Не знам каква су пракса и искуства била у претходним мандатима, али ваљало би тако да буде и искрено бих се радовала и високо ценила свако питање грађана у вези са процесом приступања Србије ЕУ. Само тако ћемо и служити својој основној функцији у парламенту – да представљамо грађане, али и да им служимо за иницирање предлога које имају, одговарамо на питања када су у недоумици, и да никад не заборавимо да ми постојимо због њих, а не обрнуто.



Ваш коментар евроскептицизма, који је присутан и код нас, али су му изгледа главна упоришта управо у државама чланицама ЕУ?



- Сасвим очекивано. Расположење грађана према евроинтеграцијама држава кандидата је често осцилирајуће, и друге су се сусретале с тим, па су на крају опет сви били доминантно проевропски опредељени. На крају крајева, у самом Европском парламенту је заступљеност евроскептичних странака већа него у нашем – код њих је око 20, а код нас око 17 одсто. Оно што је мени био занимљив податак је да је у неким државама ЕУ наког Брегзита повећана европодршка, као на пример у Словенији и Данској, као рефлексу “збијања редова” након референдумског исхода у Великој Британији за излазак из ЕУ.



Какав ће утицај имати одлука Велике Британије по Европу, регион и саму Србију на путу ка пуноправном чланству у Унији, дугорочно гледано?



- У датим околностима не само након брегзита, већ и услед и даље актуелне и за Европску унију врло оптерећујуће мигрантске кризе и решавање проблема прилива избеглица, борбе против тероризма и криминала, разумљиво је да политика проширења није међу топ приоритетима и да ће се оно можда и успорити, али нас нико не спречава да на поменутим поглављима 23 и 24, као и другим нужним реформама не радимо још активније, брже и одлучније. ЕУ нам сигурно неће приговорити ако будемо бољи од просека, не чекајући увек да нас неко на нешто подсети.    



Владимир Ђуричић

Нормализација с Приштином је обавеза



Какав је ваш став у погледу питања КиМ у односу на чланство у ЕУ?



- Србија има и додатну специфичност у преговарачком процесу, а то је поштовање Бриселског споразума и нормализација односа са Приштином, што се огледа кроз последње преговарачко поглавље 35, формално насловљено као “остала питања”. Морам рећи да је процес нормализације односа са Приштином потпуно одвојен од преговарачког процеса за приступање ЕУ, али ће се кроз ово последње преговарачко поглавље, иначе једно од прва два отворена у децембру прошле године, обраћати пажња и на однос Београд - Приштина, односно на поштовање обавеза званичног Београда на које се обавезао потписивањем Бриселског споразума.