Политичке странке о Војводини и њеном уставноправном положају

Наша питања су била:

1. Да ли је положај Војводине задовољавајући?

2. Које су надлежности које она мора да има, а које нису потребне?

3. Да ли треба мењати уставноправни положај Војводине?

4. Треба ли реформисати Покрајинску владу каква је била успостављена у време мандата Бојана Пајтића?

5. Да ли треба мењати Статут Војводине, који је већ доста измењен одлукама Уставног суда Србије?

6. Који је најбржи пут привредног и економског опоравка Војводине? 

На питања су до уторка стигли одговори од Савеза војвођанских Мађара (Иштван Пастор), Лиге социјалдемократа Војводине (Бранислав Богарошки) и Коалиције Демократска странка Србије – Двери (Бошко Обрадовић и Бранислав Ристивојевић), које објављујемо.

Пастор: Покрајини вратити законодавну, извршну и судску власт

1.Непоштовањем члана 15 Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије пропуштени су рокови који су дати до 31. децембра 2008. за усклађивање свих правних аката с Уставом. Сматрамо да је неопходно неодложно приступити изради закона о финансирању и доношењу измена Закона о утврђивању надлежности АП Војводине. СВМ је једина политичка странка која је од 2008. доследно указивала на то и сносила политичке последице због залагања за поштовање уставне гаранције из члана 184, став 4, да буyет АП Војводине износи најмање седам одсто у односу на буyет Републике Србије. Подсећамо и на то да је крајем априла 2012, пре пуне четири године, истекао рок од пет месеци по којем је, у складу са чланом 73, став 2 Закона о јавној својини, Влада Републике Србије била у законској обавези да донесе акт којим ће се утврдити да АП Војводини припада новац створен улагањима АПВ, потребан за остваривање одређених надлежности. СВМ се залаже за то да се у процесу реформе политичког система мора прописати да се посебним законима, који се доносе простом већином у Народној скупштини, не смеју укидати надлежности АПВ.   

2. Став СВМ-а да у процесу реформе политичког система треба изменити члан 183 Устава који регулише надлежност аутономних покрајина, на начин да АП Војводина има више Уставом загарантованих изворних надлежности као и да се прецизно утврде извори финансирања АП Војводине да обим надлежности не би зависио од, у одређеном тренутку постојеће већине у Народној скупштини. У процесу уставне ревизије СВМ ће се залагати за то да се у правни систем Републике Србије уведе категорија уставног закона, који се доноси квалификованом већином и да закони који регулишу питање надлежности и финансирања АП Војводине имају статус уставног закона. 

3. СВМ је доследан у свом дводеценијском залагању да се у складу са значењем појма „аутономија”, Војводини врати законодавна, извршна и судска власт.

4. Положај, одговорност, надлежност, избор и престанак мандата Покрајинске владе су регулисани члановима 44–54 Статута АП Војводине, којима је утврђено да је Покрајинска влада извршни орган АПВ и да за свој рад одговара Скупштини АПВ. То само по себи значи да ће сигурно уследити промена у структури Покрајинске владе и у надлежностима појединих секретаријата.

5. Акциони план за преговарање о поглављу 23 – „Правосуђе и основна права” предвиђа промену Устава Србије до краја 2017. године. Сви акти ниже правне снаге морају да се ускладе с Уставом као највишим правним актом државе. Правна и политичка логика налажу да Статут АПВ, као акт ниже правне снаге, мора бити усклађен с Уставом Републике Србије.

6. Треба испунити следеће предуслове: доношење закона о финансирању и измене закона о надлежностима АПВ; уређено правно и пословно окружење; низак ниво корупције; ефикасна администрација и судство; доношење закона о пореклу имовине; заштита интереса и давање првенства нашим пољопривредним произвођачима у поступку закупа и куповине пољопривредног земљишта; повећање субвенције пољопривредницима; коришћење ЕУ фондова као и новца из програма економске помоћи Владе Мађарске кроз остваривање Стратегије територијалног и економског развоја војвођанских мађарских заједница; развијање саобраћајне инфраструктуре, посебно железничког саобраћаја на регионалним и локалним путевима...

Ержебет Марјанов

Богарошки: Уставом регулисати надлежности

1.   Није.

2. Између осталог, рецимо, незамисливо је да Војводина нема много веће надлежности у области пољопривреде и да наши паори трпе то што трпе од министарке пољопривреде. Војводина има само две изворне надлежности – да утврђује свој грб и заставу и уређује покрајинску управу. Та друга надлежност је, чак, доведена у питање одлуком Уставног суда. Све остале надлежности се одређују законима Републике Србије, што значи да су променљиве од заседања до заседања Народне скупштине Републике Србије. Војводини је потребно да надлежности о којима се постигне консензус буду Уставом дефинисане и гарантоване, и самим тим непроменљиве. Јер је правна сигурност основ и друшвеног и привредног развоја.

3. Сигурно. Десет година примене Устава из 2006. године је показало да Војводина дефинитивно незаустављиво клизи надоле и да оквир који је постављен за Војводину није довољан. Ни постављене надлежности ни начин њиховог финансирања.

4. Сигурно је да има простора за побољшање. С друге стране, није одржив ни положај Покрајинске владе наметнут одлуком Уставног суда, који је, подсетићу, искасапио њене надлежности. Састав Покрајинске владе пре свега зависи од тога да ли ће стварне надлежности АП Војводине бити на нивоу на којем су данас или ће бити и даље укидане изменама сваког новог закона који се појави пред Народном скупштином Републике Србије. Јер онда се поставља питање функционалности било какве владе.

5. Статут Војводине је апсолутно незадовољавајући. Из лошег Устава не може изаћи ни добар Статут и сигурно да ни претходна варијанта, пре интервенције Уставног суда, није била сјајна. Али, после одлуке Уставног суда, потпуно је обесмишљен.

6. Сами смо најбоље газде свог новца и имовине. За то нам је потребна децентрализација Републике Србије, формирање пореске управе АПВ, враћање извршне, законодавне и судске власти, имовине и изворних прихода Војводини и све то гарантовано уставом. Тада бисмо имали буyет АП Војводине који је примерен потребама Покрајине, а не буyет који служи само да се зове да се има буyет.

А. Савановић

Обрадовић: Изричито против београдизације и новосадизације

1. Положај АП Војводине је утврђен уставноправним, законским и подзаконским нормама. Након скандалозних дешавања с доношењем Статута АПВ у време Тадићевог режима, када се статутарним и законским нормама провоцирао уставноправни положај АПВ, и то неодговорним и неуставним ширењем њених надлежности, нужна је реформа у правцу умањења постојећих надлежности АПВ ради очувања целовитости Србије и њене унутрашње стабилности.

2. Све законске одредбе за које је одлуком Уставног суда утврђено да су неуставне, за нас нису прихватљиве и те надлежности АП Војводине не могу бити враћене. Ништа додатно мимо уставног стандарда за територијалну аутономију Војводини није потребно, једино можемо умањити оне елементе који могу водити државности. 

3. Уставноправни поредак Републике Србије је јединствен. Било какве тектонске промене, које заговарају маргиналне политичке групе, у правцу увођења законодавне, извршне и судске власти на нивоу једне од покрајина, представљале би чин федерализације Србије и њену дезинтеграцију. „Двери” се апсолутно противе таквим намерама. Ми се залажемо за јаку државу, као и јаку локалну самоуправу, без посредника. „Двери” су и против бирократизације и непотребних трошкова. Изричито се противимо београдизацији и новосадизацији.

4. Апсолутно не. Нема места замени београдизације новосадизацијом. И сам назив извршног органа је за нас споран, и у том правцу треба делати. Непотребну скупу покрајинску бирократију морамо смањити у корист јединица локалне самоуправе. Јака држава – јака локална самоуправа, без посредника! То је наше политичко опредељење.

5. Одлуке Уставног суда треба поштовати и спроводити у дело. Ми сматрамо да смањење законских надлежности води умањењу статутарних надлежности. Борићемо се за јаке јединице локалне самоуправе, а не за сувишне и непотребне органе, који су у служби новосадских интересних група.

6. Опоравак и развој Војводине, као и свих других региона у Србији, првенствено зависи од суштинског заокрета у економској политици. Војводина ће се развијати кроз нашу преоријентацију на субвенције и подстицаје домаћим привредницима и пољопривредним произвођачима. Исто тако, покренућемо и дугорочни пројекат изградње система  за наводњавање, који ће бити финансиран од Развојне банке и НБС-а. Војводину не треба посматрати искључиво кроз развој пољопривреде и прехрамбене индустрије, него треба развијати и друге привредне гране. Ту мислимо на реиндустрализацију у разним областима.      

Е. Марјанов

Ристивојевић: Уставни положај не треба мењати, треба га спроводити

Кандидат Коалиције „ДСС–Двери” за председника Покрајинске владе Бранислав Ристивојевић каже да је са садашњим уставним положајем Војводине све уреду. Јер, како сматра, она није ни њен максимум, нити минимум, него је оптимум.

– Оно што треба радити – треба га спроводити – наводи Ристивојевић. – У Уставу је, на пример, предвиђено седам одсто републичког буyета за покрајински буyет. Када је Коштуница био премијер, да ли је неко тражио промену уставног положаја Војводине и закон о финансирању? Није нико, пошто је Коштуница, као легалиста, спроводио оно што пише у Уставу и седам одсто из републичког буyета послао у Нови Сад. Да се толико давало, нико не би ни помињао закон о финансирању. Моје питање је шта вреди нови закон о финансирању Војводине, ако се ни он неће спроводити?

Он сматра и да не треба мењати ни Статут, уместо тога треба дати шансу, како Уставу, тако и Статуту јер, ако их мењамо, то ће изазвати проблеме у овим турбулентним временима.